Sve je manje domaćeg pasulja

0
140
Agrosaveti---proizvodnja-pasulja---04

Umesto domaćeg u Srbiji se sve više kuva uvozni pasulj. Ove godine, suša i visoke temperature doprinese su da ga imamo mnogo manje nego prošle godine.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Prema podacima Privredne komore Srbije, prošle godine smo posejali pasulja na nešto više od 8.000 hektara i dobili gotovo 9.000 tona pasulja. Za ovu godinu podaci još uvek nisu sabrani, ali je evidentno da će ga biti manje usled loših vremenskih prilika. Međutim, nije to jedini problem i razlog zašto je pasulja sve manje u Srbiji.

Isti izvor navodi da smo za pasulj prošle godine potrošili duplo više novca na uvoz, nego što smo zaradili od izvoza (uvoz 13,8 mil EUR, a izvoz 6,7 mil EUR). Pasulj uvozimo iz Egipta, Poljske… Sa druge strane, domaći povrtari iz godine u godinu sve ga manje seju i okreću se drugim kulturama koje su lakše za uzgoj.

Adama Sultan 1120x180

Uvoz pasulja raste iz godine u godinu

Povrtar Mladen Žuža iz Ravnog Topolovca u opštini Žitište ove godine imao je svega 500 kilograma pasulja po jutru i mada je već ovogodišnji rod prodao, sada zna da na proleće neće uvećavati površine pod pasuljem. Neće ga više sejati dogodine, kaže, to je sigurno, ali postoji šanse da ga manje poseje. Za proizvodnju je neophodno navodnjavanje, a ove godine i pored toga pasulj nije izdržao velike vrućine: cvetovi su otpadali, a mahune se sušile.

PROČITAJTE I...  April je pravo vreme za sadnju i setvu ovog povrća i cveća

Na sve to, Žuža je za seme i đubrivo potrošio minimum 1.000 EUR po jutru. Tu nije kraj troškovima, jer je morao da plati i sezonske radnike da dva puta okopaju pasulj, a tu su i troškovi zalivnog sistema. Cena ove godine nije bila toliko loša, za razliku od prethodnih godina.

Aneri Galenika 1120x185px

Povrtar Siniša Arsić iz Siriga u opštini Temerin mehanički bere pasulj i ne plaća radnike, ali ima troškove oko goriva i remonta mašina. Po njegovim rečima, povrtarima su potrebni podsticaji i to posebno za pasulj, kao i podsticaji za obnovu mehanizacije.

„Već dobijamo podsticaje za mehanizaciju, ali treba posebno navesti povrtnu vrstu, da bi se površine pod pasuljom uvećale i imali pasulj kao što je to bilo pre 20 i 30 godina“, navodi Arsić.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan kaže da je pre 15 godina oko 30% činio udeo u domaćoj potrošnji uvozni pasulj, a da sada taj udeo čini iznad 60%. Prema njegovim navodima od 2.000 godine svake godine sve ga manje sejemo. „Pre više od dve decenije domaća godišnja proizvodnja pasulja bila je 52.000 tona pasulja, a sada ni 10.000 tona pasulja nemamo godišnje“,  kazao je Gulan.

PROČITAJTE I...  Pasulj u bašti: Vodič za organski uzgoj od setve do berbe

Izvor: Ekapija

Prethodni tekstRecepti za domaći kiseli kupus: Bez pretakanja i sa pretakanjem rasola
Sledeći tekstDivlji kesten: Kralj jeseni, zaštitnik vena

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime