Stručna literatura i sadržaji na internetu su dobri samo za prikupljanje ideja, ali niko nije postao dobar pčelar, bez višegodišnjeg iskustva na pčelinjaku – smatra Tamaš Balint, mladi pčelar iz sela Mužlja, nadomak Zrenjanina. On je, kako ponosno ističe, imao sreću da stasava uz svog oca Janoša, velepčelara, sa kojim i danas pokušavaju da odgonetnu tajni pčelinji svet. Po završetku Poljoprivredne srednje škole, smer veterinarski tehničar, Tamaš se premišljao da li da osnuje sopstvenu stočnu farmu, ili da se ozbiljnije posveti pčelarstvu. Prevagnule su pčele, jer nije hteo da propusti šansu da o tom poslu uči od jednog od najiskusnijih pčelara u zemlji.
Rezultati ne dolaze preko noći
Stečeno znanje Tamaš je odlučio da nadogradi i otišao je korak dalje, svestan činjenice da su se savremeni zahtevi tržišta znatno promenili. Uspeli su da se prilagode, i trude se da svake godine isprate novitete u pčelarskoj proizvodnji, i da prate iskustva evropskih i svetskih pčelara.
Rezultati ne dolaze preko noći, kako bi mnogi početnici voleli, uz osmeh nam priča Tamaš. Neretko i ceo dan morate da provedete uz svoja pčelinja društva, kako biste izbegli potencijalne probleme u proizvodnji.
Prepoznatljivi na domaćem tržištu
S obzirom na to da su pčelari poslednjih sezona radili na pozitivnoj nuli, ili sa gubitkom, nadaju se da će im ova godina biti naklonjenija. Na osnovu dosadašnjih prinosa, Tamaš kaže da će 2022-gu godinu pamtiti po dobrim rezultatima. Njihove košnice su se selile na sve prolećne, i letnje paše.
Prinosi od uljane repice trebalo bi da budu oko 10 kg po košnici, od bagrema, lipe i suncokreta 20 kg po košnici, što je i višegodišnji prosek Balintovih. Osnovna proizvodnja im se odvija u obližnjim atarima, u oko hiljadu Fararovih košnica, dok se med kasnije puni u savremenoj punionici, u kojoj se primenjuju HACCP (Ha Ce Ce Pe) standardi.
Svoje proizvode, pre svega teglice meda, već deset godina, plasiraju preko lokalnog trgovinskog lanca, koje je prepoznalo domaće proizvođače. Imaju svoju robnu marku i sopstveni brend. Izašli su iz lokalnih okvira, i njihov med, propolis, matični mleč, polen se mogu kupiti i u prodavnicama zdrave hrane u Novom Sadu, Beogradu, Pirotu, ali su zadržali i prodaju sa kućnog praga. Iako su već uspeli da se pozicioniraju na tržištu, dobro bi im došla i pomoć države.
Pčelari uče celog života
Tamaš i njegova supruga Nora, imaju ambiciozne planove, voleli bi kada bi uspeli da uhvate korak sa svojim mađarskim kolegama, koji drže i po 6 hiljada košnica, i evropski su lideri u proizvodnji bagremovog meda. Ispuni ga ponosom, kada njegov otac u pčelarskim krugovima o njemu priča u superlativu, hvaleći njegovu kreativnost, inovativnost i sposobnost prilagođavanja savremenim tendencijama na tržištu, i da je već sada prevazišao svog učitelja, ali smatra da je još mnogo rada i truda pred njim, da bi opravdao očevo poverenje.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Tamaš Balint, pčelar iz sela Mužlja, nadomak Zrenjanina
