Malčiranje kao agrotehnička mera doprinosi očuvanju vlage u zemljištu, guši korov i smanjuje rizik od bolesti biljaka koje potiču iz zemljišta. Takođe, malč uspostavlja balans temperature samog zemljišta i čini ga plodnijim kada se materija korišćena za malčiranje razgradi u zemljištu. Ipak, postoje razlike između materijala koji se koriste za malčiranje i istovremeno, nije svaki jednako dobar za paradajz kao uzgajanu kulturu.
Komadići trave kao malč
Paradajzu bi ova vrsta malča posebno odgovarala zbog prisustva azota koji bi usitnjena trava unela u zemljište. Sloj trave debljine desetak santimetara biće dovoljan da zadrži vlagu neophodnu paradajzu i da ne dozvoli bujanje korova oko biljke.
Ipak, između malč podloge i same biljke treba ostaviti nekoliko santimetara razmaka kako bi se sprečio razvoj gljivičnih oboljenja. Usitnjena trava naročito je delotvorna u gušenju korova ubog načina na koji se vlati trave međusobno prepliću i formiraju neprobojan zaštitni sloj.
Nakon izvesnog vremena, ovu malč podlogu dobro je zameniti nekom drugom, budući da trava povećava nivo azota u zemljištu. Kada se na stabljici paradajza pojave prvi plodovi, vreme je da se trava zameni drugom malč podlogom jer ukoliko bi se sa njom nastavilo malčiranje, prevelika količina azota u zemljištu uticala bi na razvoj lisne mase paradazja nauštrb rasta plodova, što nijednom uzgajivaču nije u interesu. Najbolja iskoristivost trave kao malč podloge postiže se kada se ona dodaje svakog drugog meseca zaključno sa razvojem prvih plodova paradajza.
Mahovinasti treset
Kako se razgrađuje, treset đubri zemljište ali ujedno zadržava vlagu, na način da je isisava iz zemljišta. Stoga je potrebno dobro zaliti biljke pre nego što se kao malč podloga iskoristi treset od mahovine.
Za paradajz, treset je posebno dobar kao opcija za malčiranje jer čini zemljište kiselijim dok se razgrađuje u njemu. Primamljivim ga čini i to što ne samo da je pristupačan već ga mnogi baštovani koriste kao završni sloj malča budući da veoma atraktivno izgleda kada je posut oko biljke.
Usitnjeno lišće
Kao i za druge malč podloge, i za ovu važi da doprinosi očuvanju vlage u zemljištu i da sprečava zaposedanje bašte korovom. Uz to, lišće se može naći svuda te je ova podloga praktično besplatna. Ono o čemu ipak treba voditi računa je da se lišće prethodno razgradilo i da je dobro istrulilo. Lišće je stoga, najbolje pograbuljati u jesen i ostaviti da se razgradi, a ono će svakako biti dobro razgrađeno u vreme kada se paradajz bude rasađivao u bašti.
I u slučaju malčiranja lišćem važi napomena da se između sloja malča i biljke paradajza ostavi nekoliko santimetara prostora kako bi se sprečio razvoj gljivičnih oboljenja do kojeg može doći kada malč dodiruje lisnu masu biljke.
Usitnjena kora drveća
Iako mnogi ovu vrstu podloge koriste zbog vizuelne dopadljivosti, kora od drveta ima i mnoge druge prednosti. Naime, ona je odličan način da se pospeši razvoj korisnih mikroorganizama u zemljištu a uz to i da se poveća nivo vlage u zemljištu i podigne nivo njegove kiselosti.
Što se kiselosti zemljišta tiče, to samo po sebi ne mora biti prednost, čak može predstavljati i problem za određene kulture ali je za paradajz sasvim po meri, budući da ova biljka veoma voli kiselo zemljište. Sloj od pet do deset santimetara usitnjene kore drveća oko stabljike paradajza biće sasvim dovoljan za čitavu sezonu.
Seno ili slama kao malč za paradajz
Zbog svoje pristupačnosti i široke rasprostranjenosti, slama je odličan izbor malč podloge za paradajz. Budući da se radi o čistom materijalu, za baštovana neće biti prljanja ruku prilikom postavljanja. Seno za stoku u sebi sadrži semena mnogih korova dok je pšenična slama mnogo sigurnija opcija.
Sloj slame od desetak santimetara debljine, biće dovoljan da se korovi uguše, dok bi se sa druge strane, tanji sloj teže izborio sa korovima a deblji bi povećao šanse za razvoj gljivičnih oboljenja usled dodira lisne mase paradajza sa slamom.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
