Povrtari koji se bave plasteničkom proizvodnjom posebnu pažnju usmeravaju na zaštitu paradajza od štetnih insekata, jer mogu da naprave ogromne štete. Koje su to biološke mere zaštite koje mogu da pomognu i kakve rizike nose sa sobom?
Intezivnu proizvodnju paradajza prate različite vrste štetnih organizama, a najviše pažnje privlače insekti, koji zbog svoje brojnosti mogu da naprave veliku štetu. Oni se najčešće suzbijaju insekticidima koji se, neretko, prekomerno upotrebljavaju, što dovodi do značajnog zagađenja ekosistema i finalnog proizvoda upitnog kvaliteta.
Nasuprot tome, biološke mere zaštite bilja zasnivaju se na suzbijanju korova, bolesti i štetnih insekata pomoću prirodnih neprijatelja (gljiva, bakterija, predatorskih i parazitskih insekata…).
Predatorske stenice
Prema literaturnim podacima, predatorske stenice se ubrajaju u najvažnije prirodne neprijatelje poljoprivrednih štetočina, pri čemu se kao najvažniji predstavnici predatorskih stenica ističu familije Anthocoridae, Geocoridae, Miridae, Nabidae, Pentatomidae i Reduviidae (Hemiptera).
Predatorske vrste unutar ovih familija hrane se jajima i larvama štetnih insekata, oslabljenim odraslim jedinkama, ali i nekim korisnim insektima i uglavnom su polifagne. Entomofitofagne stenice iz roda Dicyphina (Hemiptera: Miridae: Bryocorinae) predstavljaju najrasprostranjenije i najefikasnije predatore štetočina paradajza. U usevima paradajza,vrsta Nesidiocoris tenuis (Hemiptera: Miridae) smatra se najvažnijim prirodnim neprijateljem štetočina paradajza.
U integralnoj i organskoj poljoprivredi, vrsta N. tenuis se pokazala posebno uspešno u suzbijanju moljca paradajza Tuta absoluta, bele leptiraste vaši i leptiraste vaši duvana, dok se u manjem obimu koristi za suzbijanje tripsa, lisnih minera, vaši, grinja i jaja drugih štetnih Lepidoptera.
Ipak, pored svih navedenih štetočina sa kojima se hrani, N. tenuis se komercijalno najčešće primenjuje za suzbijanje moljca paradajza, kao najvažnije štetočine paradajza u zatvorenom prostoru.
Brojna istraživanja ukazuju na praktičnu primenu N. tenuis u suzbijanju moljca paradajza, pre svega jer se ova predatorska stenica hrani sa svim razvojnim stadijumima T. absoluta, ali i zbog činjenice da je u usevima paradajza sa visokom populacije N tenuis šteta od moljca paradajza veoma niska.
Potencijalni rizici
Nasuprot dobrim rezultatima, evidentan je i potencijalni rizik, jer N. tenuis može oštetiti i gajeni usev ukoliko podizanje populacije stenice nije u korelaciji sa povećanjem populacije ciljanih štetočina.
Brojna istraživanja su potvrdila da N. tenuis intenzivira fitofagni režim ishrane i oštećuje biljke paradajza pri niskim populacijama štetnih insekata sa kojima se hrani. Karakteristični simptomi na biljkama su nekrotični prstenovi na stabljikama i lisnim petiolama i oštećeni cvetovi.
Ipak, i pored potencijalnog štetnog efekta na gajeni usev većina literaturnih izvora ističe da ova Diciphina čak ni pri visokoj brojnosti ne uzrokuje ekonomski značajne štete na stabljikama i cvetovima paradajza.
Upotreba N. tenuis je globalnog karaktera i ova vrsta se širom sveta komercijalno primenjuje kao biološki agens za suzbijanje ekonomski najznačajnijih štetočina paradajza u zatvorenom prostoru širom Evrope, Afrike i Južne i Severne Amerike.
U slučaju prenamnoženosti, brojnost N. tenuis se lako kontroliše insekticidima, dok se kao posebno efikasni izdvajaju insekticidi na bazi aktivne materije indoksakarb i acetamiprid, koji sa druge strane pokazuju slabu efikasnost u kontroli T. absoluta, ali vrlo efikasno deluju na N. tenuis.
Rezultati ogleda u Kikindi
U cilju definisanja adekvatne strategije za primenu N. tenuis u našim agro-ekološkim uslovima, ali i radi testiranja efikasnosti ovog biološkog agensa, Prognozno izveštajna služba zaštite bilja RC Kikinda je na području svog delovanja postavila ogled u plasteničkoj proizvodnji paradajza.
Eksperimentalna primena N. tenuis na lokalitetu Kikinda za sada daje odlične rezultate, a RC Kikinda će po završetku ogleda prezentovati dobijene rezultate i ukazati na ustanovljene prednosti i potencijalne nedostatke primene ove predatorske stenice.
Izvor: PIS Vojvodina
