Uprkos prolećnom promenljivom vremenu na gazdinstvu Aćimovića sve je spremno za prvo sezonsko povrće. Našeg sagovornika Dragana, zatekli smo kako bere blitvu i priprema je za distribuciju do beogradskih pijaca. Organska proizvodnja povrća porodice Aćimović je timski rad svih ukućana.
„Povrće ide sezonski, kako se šta sezonski proizvodi. Trenutno je aktuelan spanać, blitva, crni luk, beli luk i salata. Jutros smo spremali blitvu, malo je zalivali, jer nijednom povrću ne odgovara ovakva promena vremena“ – kaže Dragan Aćimović, organski proizvođač iz Futoga.
Proizvodnja organskog rasada – specifičan posao
Aćimovići obrađuju jedan hektar zemlje od toga je pet ari u plastenicima. Kao i mnogi drugi proizvođači i oni imaju poteškoće prilikom nabavke organskog semena. Snalaze se, razmenjuju sačuvno seme sa drugim poljoprivrednicima i pažljivo neguju rasad.
„Teško je pre svega u organskoj poljoprivredi doći do semena. Proizvodimo sami svoje seme i pravimo kompost za đubrenje plastenika. Tako da je sama proizvodnja rasada dosta zahtevan posao. Moramo da se posvetimo rasadu, proizvodnji povrća i spremanju za pijacu. Ne možeš da kupiš gotov rasad, pa da ga samo posadiš. Mora da bude netretirano i bez genetski modifikovanog semena. Znači sama proizvodnja rasada je specifičan posao“ – objašnjava Dragan.
Vremenske prilike koje donosi rano povrće ne pogoduju biljkama i vegetaciji koja se budi. Kako bi uspeli da sačuvaju rasad, organski poljoprivrednici se snalaze na razne načine. Kod Aćimovića se temperatura koja pogoduje rasadu održava uz pomoć električnog ćebeta i staklenih okana.
„Biljke su osetljive na veliku promenu temperature, pogotovo jer je u plastenicima i rasad. Kad ugreje sunce, za 10 minuta se poveća temperatura u plasteniku pa bude i do 30-40 stepeni. Kad nije sunčano, mora da se dogreva da bi temperaturni uslovi bili zadovoljavajući u plasteniku“ – kaže Dragan.
Porodična proizvodnja
Cela porodica učestvuje u proizvodnji na ovom gazdinstvu. Kako Dragan kaže neko je zadužen baš za poljoprivredne radove, a ostali rade na pakovanju, prodaji i promociji. Kada je reč o ovakvom vidu povrtarstva dodatni par ruku se nikada ne odbija.
„Na manjim površinama se sve radi ručno. Za veće površine trebaju i neke specifične mašine koje zahtevaju i navigaciju da bi se precizno uradila. Međutim u organskoj proizvodnji se sve radi ručno, što je zahtevan posao. To je prvenstveno posao za jednu porodicu, gde bi svi bili uključeni“ – navodi Dragan.
Porodičnu tradiciju povrtarstva započeo je Draganov otac. Iako se nije bavio organskom proizvodnjom primenjivao je one metode gajenja koje nazivamo tradicionalnim. Upravo ovo iskustvo, gazdinstvu Aćimovića daje mogućnost da budu uspešni i u organskoj poljoprivredi.
„Jako je važna tradicija, koja se odvijala prethodnih godina na gazdinstvu. Iskustvo je od nemerljivog značaja za organsku proizvodnju. Stari način nege biljaka je jako značajan, nije sve samo na količini. Prvenstveno je bitan kvalitet tog proizvoda, kakav je njegov sastav, da tu nema štetnih materija po ljudsko zdravlje“ – iastiče Dragan.
Samostalno proizvode preparate za zaštitu
Od mnogih organskih proizvođača smo čuli da je potrebno da se lista dozvoljenih sredstava za tretiranje biljaka proširi. Odnosno da se uskladi sa listom, koja je dostupna evropskim proizvođačima. Dragan i njegova porodica nemaju ovakve želje, jer se oni o svom voću i povrću brinu isključivo čajevima koje sami prave i fizičkim odstranjivanjem insekata.
„Trudimo se da ne ubacujemo sa strane nikakva đubriva, čak ni dozvoljena sredstva koja su u organskoj proizvodnji. Sami pravimo preparate za zaštitu od bolesti. Insekte, sakupljamo, na primer krompirovu zlaticu, sakuplja po 10-15 puta u toku sezone, što je dodatni i zahtevan posao. Kupus, na primer, ukoliko je izbušen, onda se traži u neposrednoj blizini gusenica i potom odstrani. Nema potrebe da se tretira bilo kakvim preparatima da bi se ona suzbila. To je jednostavan proces, samo što mora da se angažuje radna snaga i da se obiđe parcela po potrebi. Đubri se zelenišno đubrivo na otvorenom polju. Dok u plastenicima koristim kompost koji pravim i sa njim đubrim jednom u toku godine, zavisno koliko se kultura obrne u toku sezone u plasteniku. U plasteniku ide 2 do 3 kulture, dok napolju na otvorenom jedna eventualno dve u toku godine“ – napominje Dragan Aćimović.
Na ovom futoškom gazdinstvu smo videli priručne alate koje je Dragan sam osmislio i izradio kako bi sebi olakšao posao. Planirano proširenje za još jedan plastenik će morati da sačeka na neka dodatna sredstva ili da vešte ruke naprave mašinu za savijanje cevi.
„Zahtevno je, zbog finansijskih sredstava da se napravi neki plastenik. Trudimo se da sami pravimo plastenik i izmišljamo te mašine za savijanje cevi ne bi li sami sebi olakšali i pojeftinili proizvodnju. Takođe, koristim dva kultivatora i ručne mašine, neke i sami pravimo, kao neke motike za obradu zemljišta. Da bi što lakše ošpartali, na mestima gde ne može da uđe velika mašina između redova, sami pravimo neke špartače da bi olakšali sebi posao“ – kaže Dragan.
Savet za buduće organske poljoprivrednike
Od svakog organskog proizvođača ćete čuti da je za ovaj posao potrebna ljubav, upornost i učenje. Pa tako i savet koji Dragan Aćimović ima za buduće poljoprivrednike nije daleko od toga.
„Ljudi ne treba da imaju veliki strah od bavljenja organskom poljoprivredom, da misle kako je to mnogo teško. Jako je bitna volja da u tome želiš da uspeš, da voliš to što radiš i da si sam svoj gazda. Radiš kad želiš i da ti to bude nešto primarno. A tržište će doći samo po sebi, ako budeš imao dobar proizvod“ – rekao je Dragan Aćimović
Na ovom gazdinstvu se polako bere prvo povrće, pripremaju se rasadi paradajza, tikvica i krastavaca, a prve jagode i maline možemo uskoro da očekujemo na novosadskim i beogradskim pijacama.
