Neretko od organskih poljoprivrednika čujemo da su se ovim vidom proizvodnje počeli da se bave zbog dece. Hteli su da se njihova deca zdravo hrane i ovo je jedan od načina da im se priušti zdrastveno bezbedna hrana. Dragica Ostojić iz Velikog Borka je iz istih razloga, najpre volontirala kod komšija na farmi. Kasnije organska proizvodnja postala i njen posao.
Organska proizvodnja – izvor zdravstveno bezbedne hrane
„Uvek sam pazila na ishranu svoje dece. Jednom prilikom sam čula da na jednoj farmi traže volontere koji bi za svoj uloženi sat dobili organsku hranu. Meni se to učinilo veoma primamljivo. Da moja deca jedu organsku hranu koja je za moj budžet bila nedostupna. Tako sam krenula i vremenom sam pokušala da usavršim svoj rad u organskoj proizvodnji. Ja sam dete koje je rođeno na selu i moji roditelji, kao i bake su gajili povrće. Želja mi je da moje dete raste uz bezbednu hranu“ – rekla je Dragica Ostojić.
Dragica se bavi organskom poljoprivrednom na površini na oko pet ari. Plastenik koji ima, dobila je iz sredstava koji je grad Beograd opredelio za organsku poljoprivredu.
„Imam malo voća i ove godine sam dobila košnice za pčelarsku proizvodnju, takođe iz podsticaja sekretarijata za poljoprivredu. Ne koristim nikakva hemijska sredstva. Površina je mala, nema potrebe za hemijskim merama, tipa dobrih-loših suseda, plodoreda. Stajnjak koristim, trava koja poraste zaore se ili pokosi“ – kaže Dragica.
Podsticaji i edukacija
Zahvaljujući podsticajima, Dragica je otpočela svoju proizvodnju po organskim principima. Ali ništa od toga se nije dogodilo preko noći. Kroz volontiranje na organskoj farmi, prepoznala je šansu za sopstveni biznis, te se okrenula edukaciji u ovoj oblasti.
„Išla sam na dve velike obuke. Prvu obuku je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede, služba za zapošljavanje i grad Beograd. To je bila jedna veoma dobra obuka koja je trajala sedam dana. Dobili smo sertifikate da možemo da budemo preduzetnici u organskoj proizvodnji. Mnogo toga smo naučili: zakonsku regulativu, metode gajenja, marketing, sve što je bitno da biste postali organski proizvođač“ – navodi Dragica Ostojić.
Iako osnovni motiv za organsku proizvodnju nije ili ne bi trebao da bude novac, bez njega se ne može. To se najbolje vidi u intenzivnoj fazi bujanja vegetacije kada je potrebno najviše radne snage na polju.
„Jako je teško pronaći radnu snagu. Ovo je proizvodnja gde proizvođač bukvalno zavisi od radne snage i posebno kada je velika površina onda je teška i kontrola i nadzor. I zato, ova cena proizvoda je visoka, upravo zbog upotrebe ljudskog rada i zbog velikog broja utrošenih dnevnica“ – kaže Dragica Ostojić.
Problemi i planovi
Oko poseda Dragice Ostojić niko se ne bavi intezivno poljoprivredom, pa ona i nema nekih bojazni od zagađivača. Međutim kao i ostali organski proizvođači i ona se susreće sa nekim problemima koje je potrebno rešavati na vreme.
„Bolesti, štetočine, korovi… Primenjujemo to što možemo: koprivu, beli luk, meru dobrih i loših suseda. Ako baš na nekoj parceli počne neki problem znamo da to i zaoremo, da ostavljamo svoje seme da možemo da popunimo tu parcelu. To je velika pomoć kada imate seme iz svoje proizvodnje, takođe je i velika ušteda. Kod nas nema dovoljno semenskog materijala u organskom statusu. To što ima je zaista malo, ali možete početi proizvodnju tako što ćete od naših instituta, ima ih nekoliko u Srbiji, kupiti sortno seme koje nije tretirano. Na taj način dolazite do organskog materijala i potom možete da ostavljate svoje seme“ – rekla je Dragica Ostojić.
Naša sagovornica kaže da je veoma srećna dok gaji svoje voće i povrće, te da se nada da će u budućnosti proširiti proizvodnju. Veliku radost joj pričinjava to što ovakav vid poljoprivrede ne ugrožava prirodu, potpuno je bezbedan. Kaže da su njena deca zaboravila šta je odlazak kod lekara od kako im mama proizvodi hranu.
