Jelena Ninkov je profesorica istorije koja je pre šest godina započela stidljivo da se interesuje za organsku proizvodnju. Danas je ozbiljan poljoprivrednik.
„Počeli smo sa sadnjom krompira, čekali smo da kiša stane da se sve prosuši da bismo započeli sadnju. Sve se odvija kako treba, četvoredna mašina je spremna za rad. Semenski materijal je moj, beli i roza krompir. Posadiće se na površini oko hektar. Što znači biće svež krompir u mojoj ponudi ove godine. Na drugom hektaru planirano je da se zasadi šargarepa, cvekla i sve ostalo. Takođe imam i dve organske bašte sa plastenicima. Tamo gajim paradajz, papriku, krastavac, osetljivije kulture, kao i zimske kulture u tom nekom prelaznom periodu. Imam plastenik za rasad, sve ukupno radim pet jutara“ – objašnjava Jelena Ninkov, organski proizvođač iz Gložana.
Nedostatak kvalitetnog semenskog materijala
Jedan od čestih isticanih problema sa kojima se organski proizvođači susreću je nedostatak kvalitetnog semenskog materijala, kao i njegova visoka cena. Jelena Ninkov zbog visoke cene semenskog krompira, samo brine o tome da za narednu sezonu ima dovoljno semena za površine koje je namenila ovoj povrtarskoj kulturi.
„Samo seme je skupo, kad ga nabavim barem tri godine ga koristim. Uglavnom ovi malo veći proizvođači uzimaju svake godine novo seme, mi to ne možemo. A uvek ostane sitnog krompira koji se preodredi za semenski. Svake godine ostane dve do tri tone.“
„Prinosi u organskoj su znatno manji nego u konvencionalnoj proizvodnji. Prvo ograničeni smo sa semenskim materijalom, potom sa sredstvima kojima bi prihranjivali. Ukoliko na ovaj hektar dobijem sedam tona biću prezadovoljna, s tim što će biti sitnog sigurno dve do tri tone. Dok u konvencinalnoj se dobije 30 do 35 tona, maksimalno 40 tona po hektaru. Međutim ukoliko uspemo da plasiramo naš organski krompir onda nadoknadimo to kroz cenu i na taj način se izvučemo iz te priče, u suprotnom je to gubitak“ – kaže Jelena Ninkov.
Puno rada, malo radne snage
Kada četvoredna mašina završi posao, ne znači da su gotovi i radovi oko krompira. Iako ga neće okopavati zbog izuzetno skupe i nepouzdane radne snage, Jelena će još kako raditi na ovoj njivi, ali i na preostala četiri hektara.
„Zagrnućemo krompir za deset dana do dve nedelje. Tada krene i trava, onda krenemo da špartamo i do četiri puta. To nam je jedino sredstvo u borbi protiv trave i korova, najbezbolnije i najjeftinije. Ukoliko bude neophodno unajmiću radnike da prođu celu parcelu i okopaju, u suprotnom ćemo ostaviti u travi da se sam izbori. Znači imamo problem i sa radnom snagom, nema radnika, a i visoka je cena nadnice„ – rekla je Jelena.
Plastenik za rasad
Uz plastenike u kojima gaji sezonsko povrće , Jelena ima i plastenik za rasad kojim sama obezbeđuje za potrebe svoje proizvodnje.
„Imala sam mnogo promašaja i gubitaka, dok nisam naučila prvo osnovne stvari o semenima. Sad znam puno toga i oko 90% rasada mi uspeva. Gajim sama paradajz, krastavac, papriku, celer, praziluk, salate… „ – navodi Jelena.
Sve ove proizvode možete pronaći na beogradskoj tržnici u Bloku 44 jer je to jedino mesto na koje Jelena Ninkov plasira svoje proizvode.
