Drveni pepeo može da bude vrlo koristan u organskoj bašti, ali može i da našteti biljkama ukoliko se sa njim ne rukuje kako treba. Zato smo za vas izdvojili njegova najbitnija pozitivna svojstva, kao i situacije kada može da bude štetan.
U ovom članku ćemo objasniti ulogu pepela od drveta kao prirodnog, organskog đubriva za baštu, ali i kao zaštitnika od štetočina. Da li ga treba koristiti? Kratak odgovor je da, ali morate da budete oprezni kako i gde ga primenjujete.
Drveni pepeo je odličan izvor kalijuma za biljke. I ne samo to, upotreba pepela u bašti pruža mnoge hranljive elemente u tragovima koji biljkama trebaju i najbitnije – mogu da ga apsorbuju.
Međutim, prihranu od drvenog pepela je najbolje koristiti razblaženu ili najpre kompostiranu zajedno sa ostatkom komposta. To je zato što drveni pepeo stvara natrijum hidroksid i soli ako se navlaži. U malim količinama one neće da prave probleme, ali u većim količinama mogu da izgore biljke.
Kao prihrana, drveni pepeo odlično se pokazao za korenasto povrće, kao što su cvekla, šargarepa, zatim, za pradajz, bundevu, tikvicu, kao i za kupusnjače.
Pored navedenog, treba znati da nisu sva đubriva od drvenog pepela ista. Ako je pepeo iz vašeg šporeta ili kamina od tvrdog drveta, poput hrasta i javora, hranljivih materija u njemu će biti mnogo više. Ako je pepeo nastao uglavnom sagorevanjem mekog drveta, poput bora ili jele, u pepelu će biti manje hranljivih materija i minerala.
Drveni pepeo koristan i kao zaštita od štetočina
Osim za prihranu biljaka, drveni pepeo je veoma koristan za suzbijanje raznih štetočina. So u drvenom pepelu ubiće mnoge dosadne štetočine, kao što su puževi, kao i neke vrste mekih beskičmenjaka.
Kako biste koristili drveni pepeo za subijanje štetočina, jednostavno pospite po zemlji oko biljaka koje su napadnute. Međutim, ukoliko se drveni pepeo pokvasi, moraćete da sipate novu turu, jer voda ispira soli koje, zapravo, čine pepeo delotvornim.
Takođe, možete ga mešati sa raznim biljkama koje služe kao prirodni insekticidi (ljuta paprika, lavanda, mačina dušica).
Još jedna karakteristika pepela je da može da promeni pH vrednost zemlje, odnosno da je poveća i smanji kiselost tla.
Generalno, dovoljno je dodati maksimalno jedan kilogram drvenog pepela na površinu od 10 kvadrata u nekoliko navrata. Zatim zemlju prekopati, kako bi se pepeo izmešao sa njom.
Svakako, treba pripaziti da se pepeo ne baca na mesta u bašti gde već imate ili želite da posadite biljke koje traže kiselo tlo, poput borovnice ili brusnice.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo ukoliko se naš portal navede kao linkovani izvor.
