Za bavljenje organskom proizvodnjom, potrebno je posedovati nekoliko preduslova, kaže na početku našeg razgovora Šandor Balanji iz Lukinog Sela kraj Zrenjanina, višestruko nagrađivani bio-proizvođač. Kao prioritetne izdvaja strpljenje, sopstveno ulaganje i životni cilj.
Uložili su, priča nam Šandor, dosta truda i novca u protekle dve decenije, naoružali se strpljenjem, a proizvodnja i prodaja zdravstveno bezbedne organske hrane, ostvarenje im je životnog cilja.
Strpljenje, ulaganje i životni cilj
Naš sagovornik ponosno ističe da je cela porodica Balanji podjednako angažovana na biofarmi, s tim što su poslovi raspodeljeni u zavisnosti od raspoloživog vremena i afiniteta.
Supruga i on su većim delom zaposleni u plastenicima i na otvorenom polju, kontrolišući celokupnu proizvodnju, dok su deca preuzela obavezu oko plasmana, prodaje i marketinga. Savremene tehnologije umnogome su im, dodaje on, olakšale i ubrzale rad na imanju.
Najbolji organski spanać – laskava titula ali i obaveza
Ono na čemu treba da porade u budućnosti, smatra on, jeste izjednačavanje kvantiteta sa kvalitetom, kojim su zadovoljni i oni ali i njihovi kupci. Da je zaista tako, potvrdili su im, prošle godine i sami potrošači opredelivši se upravo za njihov organski spanać „matador“ prilikom glasanja za brend „Najbolje iz Srbije“, koju je organizovala Privredna komora Srbije. Ponosan je Šandor na tu laskavu titulu i, kako ističe, ona je priznanje za njihov rad, trud i zalaganje svih ovih godina.
Upravo se zbog očekivanja potrošača, iz godine u godinu, proširivao i njihov asortiman. Krompir, crni i beli luk, paradajz, keleraba, cvekla, tikvice čine samo početak liste od preko dvadeset vrsta povrća po kojima su naši domaćini prepoznatljivi, a tom spisku svake godine se priključuje neka nova biljna vrsta.
Blitva „sveta biljka“
Kako šaljivo dodaje, svaki komad povrća na njihovoj bio farmi mu je kao rođeno dete i jednaku pažnju mu posvećuje ali mu je blitva, kako ističe, „sveta biljka“. Za blitvu su, kako kaže, nosilac gazdinstva Balanji, čuli sasvim slučajno pre desetak godina i od kada su je uvrstili u svoj asortiman postala je vodeća u njihovoj proizvodnji, svih 365 dana u godini.
Četiri plastenika rezervisana su isključivo za tu kulturu a posejali su je i pod vedrim nebom. Šandor ističe da nemaju problema sa nabavkom semena, s obzirom na to da su proizveli dovoljno sopstvenih zaliha tog zelenog lisnatog povrća.
Korisni saveti početnicima
Iako i sam svakoga dana nauči nešto novo, smatra da je, kako se izrazio, za sve ove godine uspeo da uspostavi finu „komunikaciju“ sa biljkama koje uzgaja na svojoj organskoj farmi, koja je ušuškana između Ribnjaka Ečka i Begeja.
Početnicima u toj proizvodnji, ovaj iskusni bio-povrtar preporučuje gajenje srebrnolisne blitve, pre svega, zbog njene visoke otpornosti na zimske temperature i upućuje nekoliko saveta.
Optimalan razmak prilikom njene sadnje je između 20 i 25 centimetara kako bi svaka biljka imala uslova za dobru kondiciju. Jednako važan korak jeste i pravilno i blagovremeno proređivanje listova, savetuje Šandor.
Blitvi, kao i drugim biljnim vrstama je potrbna vlaga, naročito na samom početku dok joj koren nije dovoljno razvijen. Međutim, u kasnijim fazama njenog rasta, kako napominje naš sagovornik, poželjno je da se ne zaliva jer to može negativno da se odrazi na kvalitet listova.
Peronospora najveći neprijatelj blitve
Od trenutka kada ste je posejali, nastavlja Šandor priču o svojoj proizvodnji blitve, potrebno je da prođe minimum dva meseca da bi se lepo formirali listovi ali se često dešavalo da su, zbog nestašice na tržištu, morali da je uberu u prvom mesecu rasta.
Njegov je savet da se u jednom branju skine do tri lista biljke i to u tačno određenom delu dana, u ranim jutarnjim satima kako bi izgledale lepo i zdravo. Neophodno je bditi nad njima više puta u toku dana i zaštititi ih od svih pretnji iz prirode, pre svega od peronospore.
Tesna povezanost organskog povrtarstva i stočarstva
Balanji kaže da je od izuzetne važnosti da je zemljište bogato organskim đubrivom i da je zapravo u tome ključ njihove uspešnosti, a za sve ove godine vrlo restriktivno su koristili neke od 170 dozvoljenih bio sredstava za zaštitu.
Mišljenja je da bi država trebala da stimuliše organsko stočarstvo, koje smatra jednim od najbitnijih potencijala u poljoprivredi u godinama koje slede, čemu će se i sam ozbiljnije posvetiti.
GMO semena nepoželjna
Praćenje savremenih tendencija od presudne je važnosti za svakog poljoprivrednika. On navodi primer genetski modifikovanih proizvoda, pre svega semena, koji su u našoj zemlji zabranjeni u organskoj proizvodnji a da biste mogli da ih prepoznate, morate da budete i dovoljno edukovani za to.
Bez novih teorijskih i praktičnih znanja, nema ni napretka, tim pre što su prošla vremena kada je bilo dovoljno samo da proizvedete određenu namirnicu. Pooštreni su, kaže on, zahtevi tržišta i ako želite da se održite na njemu jedino što vam preostaje jeste da mu se prilagodite – zaključuje na kraju našeg razgovora ovaj povrtarski šampion iz Lukinog Sela.
Opširnije pogledati u prilogu.
