Blitva ne samo da predivno izgleda u bašti, već je ukusna i veoma hranljiva. Bogata je vitaminima A, K i C, a takođe, sadrži dosta magnezijuma i puno antioksidanata (uključujući beta-karoten). Kako pomoći biljkama da proizvedu velike listove saznaćete u narednim redovima.
Blitva je dvogodišnja biljka. Može da izgleda spektakularno u bašti sa velikim listovima i drškama u različitim bojama kao što je bela, žuta ili crvena. Kao i drugo zeleno lisnato povrće ima izrazito hranljive listove, a u kulinarstvu se koristi vekovima. Osim listova, mogu da se konzumiraju i stabljike, te se može uživati u svim delovima ove biljke bogate hranljivim materijama.
U nastavku je nekoliko saveta koji će pomoći biljkama da proizvedu ogromne listove, bez obzira da li ih gajite direktno u zemlji u bašti ili u uzdignutim lejama.
Mala bašta i uzdignute leje
Blitva potiče sa Mediterana, a najbolje uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima. Prema iskustvima baštovana sa malim baštama, blitva najbolje raste u visokim uzdignutim lejama koje su ispunjene zemljom bogatom hranljivim materijama. To ne znači da neće da raste u nižim uzdignutim lejama, samo će u visokim da bude mnogo produktivnija. Dva su razloga za to.
Prvi je da dodatna visina daje korenu blitve dovoljno prostora da raste duboko. Naime, kada su u pitanju biljke, ono što se dešava iznad tla odražava ono što se dešava ispod. Ne mogu se očekivati divovski listovi ako koren nema gde da se razvija. Drugi razlog je dodatna zaštita od štetočina, poput puževa.
Važno je da zemlja bude bogata hranljivim materijama koje su potrebne blitvi za rast i razvoj velikih i zdravih listova i obezbediti dovoljno vlage.
Gajite blitvu iz semena
Blitva najbolje uspeva kada se gaji iz semena umesto da se počne u zatvorenom prostoru, pa kasnije presadi u vrt. Isto važi i za kupovinu rasada, navodi Gardenery.
Kada i kako sejati blitvu
Seme blitve treba posejati u proleće, čim tlo postane obradivo, čak i pre nego što prođe opasnost od mrazeva. Može se sejati sukcesivno od febraura do jula. Sadnice blitve mogu malo da se oštete ako je na lišću jak mraz, ali će preživeti. Biljke će napredovati kada se temperatura stabilizuje između 10-20 stepeni Celzijusovih. Seme se može dalje sejati sve dok temperatura ne poraste iznad 28 stepeni.
Pre sejanja semena treba dodati sloj svežeg komposta oko 5 cm, a seme treba sejati na dubinu od 1-2 cm. Zatim se dobro zalije da bi moglo da proklija. Seme se seje na rastojanju između biljaka 5-30 cm, a između redova 20-30 cm.
Seme je poligermno, a to znači da će nekoliko ponika da nikne iz jednog semena. Zbog toga je često potrebno proređivanje kada je u fazi 1-2 lista. Proređivanjem se ostavljaju najjače biljke ili se ostavi ceo bokor kada želimo da beremo mlade izdanke.
Neka biljke budu čiste i dobro orezane
Tokom vegetacije potrebno je da se zaliva 2-4 puta kako bi listovi bili sočniji i po potrebi se plitko okopava. Malčiranje je obavezno ako je suvo vreme duži period kako bi zemljište zadržalo vlagu.
Desiće se da vidite rupe na unutrašnjosti listova blitve, što je znak da su neke male gusenice ili druge štetočine grizle lišće. Kada vidite te rupe, orežite takvo lišće. Takođe, ako neko lišće dodiruje zemlju, pobrinite se da i njih uberete, kako štetočinama ne biste dali lep mostić do vaše biljke i drugih listova.
Berite svoje listove blitve često
Berba listova započinje za oko 60 dana nakon setve. Berba je kontinuiran proces, a može se obavljati jednom nedeljno.
Berba se započinje s listovima na donjem delu biljke (starijim listovima). Odreže se stabljika na mestu gde se susreće sa glavnim stablom biljke. Uzmete najmanje dva lista sa svake biljke. Ovo joj signalizira da nastavi da proizvodi nove, zdrave listove.
Blitva raste iz središta, tako će se u srcu biljke formirati novi, mladi listovi, koji će biti najzdraviji. Najmanje zdravi listovi su spoljni i oni će biti najviše pogođeni štetočinama, bolestima i lošim vremenom. Zbog toga se i prvi beru.
Na ovaj način može se imati ukupno 3-5 berbi istog useva. Može se koristiti sirova u salatama, u prženim jelima, supama, omletima. Listovi i stabljike se mogu kuvati.
