Osim našeg nacionalnog organskog sertifikata, svi proizvođači koji žele da izvoze svoje proizvode moraju da imaju sertifikate zemalja ili područja na koje izvoze. Da bi se pribavili ti sertifikati nije potrebno da ih tražite od drugih zemlja već je dovoljno da kod nas potražite ovlašćene sertifikacione kuće koje pružaju ove usluge.
Sertifikat za tržište EU
„Mi smo inače ovlašćeni od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i akreditovani od strane Akreditacionog tela Srbije (ATS) i radimo kontrolu i sertifikaciju u skladu sa zakonom o organskoj proizvodnji. Od 2013. godine, odobreni smo od strane Evropske komisije, tako da možemo proizvođačima u Srbiji da obezbedimo i validan sertifikat za tržište EU. Bez dodatnih sertifikata i slanja dokumenata u zemlje EU u smislu pregleda i odobravanja tih dokumenata. Dakle, ništa to nije potrebno. Mi ovde možemo da izdamo taj sertifikat od 2014. godine.“
„Posle smo uspeli dobiti sertifikat i od Savezne agencije, odnosno od Kancelarije za poljoprivredu u Švajcarskoj tako da smo odbreni za kontrolu u skladu sa Nacionalnim švajcarskim propisima. Od januara 2017. godine smo odobreni i nalazimo se na listi švedskog krala, jer ako izlazite na švedsko tržište morate da zadovoljite i neke propise koji se zahtevaju od njihove strane da bi proizvodi mogli da budu plasirani na švedsko tržište“ – rekao je Nenad Novaković, direktor Organic Control System-a (OCS).
Još dva standarda u organskoj poljoprivredi
Postoje još dva standarda, kada je reč o organskoj poljoprivredi. Američki i japanski standard, a njih OCS pruža u saradnji sa ovlašćenom sertifikacionom kućom iz Nemačke. Kako naša zemlja, barem u ovoj oblasti, teži da prati standarde EU, sami uslovi sertifikacije se u odnosu na domaće ne razlikuju mnogo, ali je svakako neophodno da imate EU sertifikat ukoliko želite da izvozite na ovo tržište.
„Postoje neke minimalne razlike i Ministarstvo poljoprivrede u svakom periodu apdejtovanja i dorađivanja zakona i pravilnika usaglašava sa propisom EU i za sada su to neka zaista minimalne razlike. Da bi dobili EU sertifikat, formalno pravno, administrativno moraju jasno pokazati interes i podneti zahtev da žele sertifikaciju i u skladu sa našim nacionalnim propisima i u skladu sa EU propisima“ – kaže Nenad Novaković.
Za one koji tek počinju …
Oni koji se još uvek nisu odlučili za bavljenjem organskom poljoprivredom, kao i one proizvođače u periodu konverzije najviše plaši neuspeh prilikom kontrole. Iz sertifikacione kuće kažu da nema razloga za strahovanje ukoliko ste sve radili po zakonu i pravilniku, te ispravno vodili dnevnik proizvodnje.
„Sama kontrola podrazumeva da osposobljeno lice-kontrolor, edukovan, obrazovan, odlazi u kontrolu na praktičan deo, da se vidi usev, da li se radi o njivi ili plasteniku, povrtarskim, voćarskim kulturama. To je jedan pregled, drugi je pregled dokumentacije, treći pregled je pregled skladišta, magacina, opreme koja se koristi u proizvodnji i naravno tu je i razgovor sa proizvođačem o tome kako je rešavao određene probleme, na koji način, šta je upotrebljavao i koristio, da li ima dokaze o tome.“
„Naravno u slučaju određenih sumnji, uzimaju se uzorci i nose se na analizu, koja opet pokazuje da li ima sadržaja pesticida. Ti pesticidi mogu biti poreklom sa farme, a mogu biti i sa susedne farme, onda imate taj deo koji morate da razrešite itd. Dakle, to je jedan kompleksni set nekih aktivnosti“ – kaže Nenad Novaković.
Cene sertifikacije se razlikuju u zavisnosti od toga šta proizvodite, kako su vam podeljene parcele i koliko su. Zato je teško pre izlaska na teren nekome iz sertifkacione kuće da govori o tome koliko košta sertifikacija. Cena može da bude od 10.000 dinara, pa na više u zavisnosti od uslova. Međutim moguće je i subvencionisati sertifikaciju, pa ne retko država kroz lokalnu samoupravu plaća određen procenat troškova koje iziskuje sertifikacija organske proizvodnje.
