Kada je reč o udruživanju organskih proizvođača, Olivera Radovanović ima bogato iskustvo. Bila je jedna od onih koji su organizovali pijacu „Moj salaš“ koja je okupljala organske proizvođače iz Vojvodine i šire. Te im pružala mogućnost da svoje proizvode ponude direktno potrošačima. Olivera je učestovala u formiranju Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede, ali i ženske ruralne mreže Vojvodine.
„Udruživanje je zaista po mom mišljenju, alfa i omega napretka. Teško je malim poljoprivrednim proizvođačima da nastupaju samostalno, daleko je lakše izboriti se sa svim preprekama kada su ljudi udruženi“ – kaže Olivera Radovanović ispred organizacije Zelena mreža Vojvodine.
Lakše prevazilaženje prepreka udruženim delovanjem
Prepreke se lakše prevazilaze udruženim delovanjem. Na ovaj način se mnogo lakše utiče i na zakonsku regulativu, pravilnike i druge dokumente koji se uređuju u organskoj proizvodnji.
„Zakonska regulativa, što se tiče organske proizvodnje, je dobra. Kada je donesen zakon 2010. godine, stupio je na snagu 2011. godine sa svim pravilnicima, akreditovanim sertifikacionim kućama, zakonski okvir je odličan. Međutim, najslabija karika u tome jeste država, koja ne pomaže u onom smislu kojem bi trebalo organsku proizvodnju, kao što je bilo do pre nekoliko godina. I uz najbolju volju, vidimo da država nema taj senzibilitet prema organskoj proizvodnji„ – objašnjava Olivera Radovanović.
Naši organski proizvođači su naviknuti da se sa problemima gotovo uvek nose sami, ali to ne bi trebalo da bude praksa. Zajedničkim delovanjem pre svega u odnosu politike, odnosno uticanjem na državu, mogu da menjaju regulativu i da je usklađuju sa svetskim standardima.
„Iskreno se nadam, kao što je to slučaj u EU, da će oni shvatiti svu potrebu, da udruženo pritiskaju državu da dobiju sve one pomoći u ruralnoj sredini koje organska proizvodnja mora da ima od države“ – ističe Olivera Radovanović.
Svetska organizacija za organsku poljoprivredu
Udruživanje i stvaranje asocijacija proizvođača organske hrane ima za cilj veću proizvodnju i zajednički nastup na tržištu. Na ovaj način su moguće i uštede pri nabavci repromaterijala i u proizvodnji, transportu i skladištenju robe.
„Uzmite primer IFOAM-a, to je najbolji primer. IFOAM je svetska organizacija za organsku poljoprivredu, deluje kao neko udruženje, međutim to su ljudi koji su podigli organsku proizvodnju.“
„Bilo bi bezuspešno da su delovali zasebno i u segmentima, i da se nisu udružili, da nemaju svoje kongrese, deklaracije, da ne lobiraju kod političara u Briselu i celom svetu. Zahvaljujući IFOAM-u danas je organska proizvodnja na svetskom nivou. Kada mi budemo shvatili da moramo da uzmemo taj model, jer nema potrebe izmišljati novi, potrebno je da krenemo malim koracima ali napred, jer sad se zastalo“ – napominje Olivera Radovanović.
Problemi sa kojima se susreću naši organski proizvođači u odnosu na evropske kolege stavljaju ih u nepovoljan položaj. Ovde pre svega govorimo o izuzetno niskim subvencijama, pa onda i o kraćim listama dozvoljenih sredstava u organskoj poljoprivredi.
