U selu Lopušnik kod Petrovca na Mlavi upoznali smo Zorana Nastasijevića koji nas je proveo kroz svoje carstvo cveća. U ovom poslu Nastasijevići su već 20 godina, te imaju ozbiljan radni staž u proizvodnji cveća. Kako kaže naš domaćin, sve je počelo kao hobi koji je vrlo brzo prerastao u porodičan biznis.
“Ove godine obeležavamo jubilarnu 20. godinu kako se bavimo cvećarstvom. Oduvek smo voleli cveće i gajili ga, ali smo 1999. prvi put izašli na tržište. Sada kada se prisećam, sam start je bio težak, ali to tada nije bilo važno, imali smo ambicije i gurali napred.” – kaže Zoran Nastasijević.
Danas naši domaćini imaju 12 plastenika u kojima se i ovog proleća nalazi veoma široka paleta cvetnih vrsta. Oko 1300 kvadrata grejnog prostora čini ovu proizvodnju ozbiljnom te posla uvek ima, kaže Zoran. U plastenicima postoji sve što je neophodno za kvalitetnu proizvodnju cveća. Kada su započinjali, plastenike su grejali pomoću bubnjara, priseća se naš domaćin, dok danas posao olakšava podno grejanje.
“Za ove biljke koje mi gajimo podno grejaje je mnogo bolje, jer biljke od dole dobijaju 18 stepeni, koliko im za vegetaciju treba.” – objašnjava naš domaćin.
MUŠTERIJE TRADICIONALNE U ODABIRU CVETNIH VRSTA
Kako nam je rekao naš domaćin paletu onoga što će u jesen da seju zapravo određuju same mušterije, koje su, bar u ovom kraju, ostale verne nekim tradicionalnim cvetnim vrstama, kao što je to na primer muškatla. A baš kada spominjemo muškatlu, evo i praktičnog saveta u vezi sa njenim uzgojem.
“Mi uvek naše mušterije savetujemo u vezi sa cvećem koje su kupili. Nekako ovde ljudi kupuju tradicionalne vrste, kao što su to petunije, begonije, muškatle. A u želji da im muškatla poraste i još više se razvije, oni je odmah puno zalivaju, te se ona uguši. Znači, umereno zalivanje i kasnije umerena prihrana, ne treba ni u čemu preterivati. Nama je takođe cilj da cveće koje kupe kod nas opstane i da svi budu zadovoljni.”
A voda je naravno neophodna za svaku poljoprivrednu proizvodnju. Međutim, kako nam je ispričao Zoran u njegovim bunarima je ima sve manje i manje.
“Mi koji živimo na ovako brdovitom terenu imamo problem s vodom. Leti je moramo vući cisternama, iako imamo dva bunara. Nije tako ranije bilo. Nekada kada izvučem vodu, ona nadođe bar dva metra, a sada jedva metar. Postaje problem, očigledno.” – priča nam Zoran.
NEKADA SE ZA JEDNU MUŠKATLU MOGLO KUPITI NEKOLIKO LITARA NAFTE
Porodica Nastasijević je dobro poznata mušterijama u ovom delu Srbije, jer svakodnevno posećuju nekoliko pijaca koje se nalaze u neposrednoj blizini. Naravno, opstali su zahvaljujući kvalitetu koji iz godine u godinu nude svojim kupcima, te im plasman nije problem.
A kada razgovaramo o perspektivi u cvećarstvu, ona postoji. Međutim, cene repro materijala neophodnih za kvalitetnu proizvodnju su drastično skuplji u odnosu na neke prethodne godine, dok se cena cveća nije puno menjala, baš naprotiv, kaže Zoran.
“Ne volim da kažem da nema vajde od ovog posla, ima, mada nije reč o velikim zaradama. Nekada smo muškatlu prodavali za 250 dinara, a nafta je tada bila 60 dinara, sada je prodajemo za 150, pa vi vidite kako su se pariteti promenili.”
Kao što smo rekli, naši domaćin su iz hobija počeli, a nakon 20 godina rada, plan je da se na hobi i vrate, kaže nam Zoran. Cilj je da u bavljenju cvećarstvom zadrže onu dozu zadovoljstva koju su kao i svoje cveće uspeli odnegovati sve ove godine, dodaje Zoran.
“Smatram da čovek dok radi ne sme uzdisati, mora raditi ono što voli. Ako je drugačije, onda je to kazna.” – kaže Zoran Nastasijević iz Lopušnika.
