U selu Stanišinci kod Vrnjačke Banje obišli smo gazdinstvo Dragiše Perkovića koji se posvetio uzgoju ovaca i mangulice. Domaćinstvo se nalazi na 650 metara nadmorske visine, a uslovi za stočarstvo su zaista veoma dobri. Naš domaćin je nekada držao i koze, međutim, od njih je odustao, te danas ima sjeničku oplemenjenu pramenku i svinje mangulice.
“Pre 15 godina sam ja zapravo počeo sa ovcama, pa se onda desilo da prasad budu skuplja od jagnjeta, te sam tada odustao. Međutim, ponovo sam im se vratio.” – priča nam Dragiša.
Naš domaćin je ovo stado ovaca oformio prošle godine, danas ima 30 grla, a izabrao je pramenku baš zbog ovih uslova koje ima.
“Imam uslove i želeo bih 50-60 komada, ali pod uslovom da bude povoljnija klima u celoj državi, ako bude plasmana, jer trenutno je veoma slabo. Možda ima malo više kupaca u odnosu na prošlu godinu, ali je cena i dalje loša, a sve drugo je itekako poskupelo.” – dodaje naš domaćin.
HOĆE MLADI DA RADE, ALI ZNAJU DA RAČUNAJU
Žensku jagnjad Dragiša sada ostavlja, jer ima cilj da proširi stado, međutim, računice trenutno baš i nema, pa se se pita šta dalje? Ono što ga spašava jeste ispaša, te su ovce veći deo godine na livadama. Na temu subvencija ima šta da kaže, kao i većina stočara kojima ova vrsta podsticaja kasni.
“Unazad 7-8 godina te subvencije kasne. A tokom poslednji 15 godina se nisu menjale, čak su po hektaru i smanjili. Postale su kao socijalna kategorija, a trebale bi da budu podsticaj. I da onaj ko je prijavljen na poljoprivredu da ima neke veće benefite, da bude podstaknut da se bavi poljoprivredom. Kažu da mladi neće da rade, hoće, ali su pismeni, pa izračunaju, niko neće da radi bez zarade.” – kaže naš sagovornik.
MANGULICE NISU ZAHTEVNE
A Dragiša je napravio pravi mali raj za svoje mangulice. Trenutno ih ima 15, sa tendencijom proširenja proizvodnje.
Mangulica oprasi od 4-7 prasića, a za sada naš domaćin prodaje samo prasad. Ni u vom delu stočarstva ne cvetaju ruže, jer je cena prasadi pala, a kukuruz je itekako poskupeo, kaže Dragiša.
“Napravio sam im i jezero, uživaju. Mogao bih i želeo da ima duplo više, samo da malo bude bolji plasman. Možda bi bolje bilo prodavati prerađevine, ali sam ovde radim, a to zahteva i vreme i znanje. Cena je išla i do 3,5 eura žive vage, a sada padne na 2-2,5. Važno mi je da prodam, jer šta da radim sa njima kada prerastu? Potrošim 40kg kukuruza dnevno, a koja je sada cena kukuruza? Sve je poskupelo.” – ističe Dragiša.
Ono što je paradoks u čitavoj priči jeste to što se ova sela sa Goča direktno naslanjaju na Vrnjačku Banju koju godišnje poseti veliki broj turista, te je nedopustivo da tamošnji poljoprivrednici imaju problema sa plasmanom mesa, jaja, voća itd. Dakle, nedostaje malo organizacije, lokal patriotizma, ili čega već, jer turizam bez kvalitetne hrane ne ide, smatra naš domaćin.
