Istraživanjem i inovacijama do veće proizvodnje i plasmana futoškog rasola
Futoški kiseli kupus jeste jedan od najpoznatijih i najuspešnijih brendova srpske poljoprivrede ali primenom nauke i inovativnih rešenja njegovi proizvođači mogu stvoriti dodatu vrednost i povećati konkurentnost. Primer za to je proizvodnja rasola, koji bi mogao da se u značajnijim količinama plasira i na svetsko tržište, rečeno je na konferenciji koju je u petak, 30. marta, organizovao Klaster panonskih prerađivača voća i povrća, povodom završetka projekta “Istraživanje i analiza rasola u kupusu udruženja “Futoški kupus”.
U projektu koji je realizovan uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru Programa podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvoja učestvovali su eksperti Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, članice Klastera panosnkih prerađivača voća i povrća i proizvođači kiselog kupusa okupljeni u Udruženju “Futoški kupus”.
Predstavljajući rezultate projekta opisali su eksperiment za postavku fermentacije kupusa poboljšanjem postojeće tehnologije proizvodnje uz razvijanje postupka za iskorišćavanje rasola kao sporednog proizvoda. Projekat je realizovan u cilju održivosti fermentacionog sistema, čime je dobijena standardizacija proizvodnje kiselog kupusa i njegovog nusproizvoda – rasola, kao i dodata vrednost proizvoda kroz finalizaciju proizvodnje.
Time se, naglašeno je, povećava konkurentnost malih i srednjih preduzeća uključenih u projekat.
U okviru projekta, a na osnovu rezultata analiza sprovedenih u laboratoriji Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, definisan je novi proizvod dobijen procesom fermentacije. Da bi se omogućila proizvodnja dva kvalitetna proizvoda, kiselog kupusa i fermentacionog soka kiselog kupusa optimalnih karakteristika analiziran je svaki korak procesa fermentacije.
U Klasteru panonskih prerađivača voća i povrća očekuju da će ti rezultati da doprinesu unapređenju proizvodnje ali i plasmanu rasola kojeg članovi Udruženja “Futoški kupus” izvoze od pretrprošle godine ali u manjim količinama.
–Karakteristika proizvoda sa dodatom vrednošću kakav je rasol je njegova ekskluzivnost, a to se može postići jedino uz primenu novih tehnoloških dostignuća i inovacija. – naglašavaju u Klasteru.
Kiseli kupus iz Futoga izvozi se širom sveta, od Rumunije, Španije do Kanade i Amerike. Veći ovdašnji proizvođači godišnje ukisele hiljadu tona futoškog kupusa, a trećinu prodaju stranim kupcima.
Obzirom da je rasol odličan izvor vitamina C, K, B6, B3, folne kiseline, kao i vitamina U, jednog od najređih vitamina koji je važan za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i da sadrži i enzime koji učestvuju u detoksikaciji organizma, ovaj proizvod ima perspektivu na tržištu.
