Iz ličnog iskustva: Zašto se NE ISPLATI organska proizvodnja povrća

0
196

Milovan Tešanović iz sela Đurđevac, koje priprada opštini Mionica, pre 3 godine dobio je od države pomoć kako bi počeo da se bavi organskom proizvodnjom povrća. Za subvencije je aplicirao prvi put i bez mnogo muke je dobio konkretnu pomoć u vidu savremenog plastenika. Pored Milovana istu pomoć  dobilo je još 20 porodica u ovom kraju. Uslovi za dobijanje subvencija su bili povoljni, kaže naš sagovornik, i dodaje da su on i njegova porodica pre početka bavljenja organskom proizvodnjom, a potom i toplom preradom, prošli brojne edukacije.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Najzahtevniji deo posla kod organske proizvodnje predstavlja dobijanje sertifikta, za šta je neophodno da prođe period konverzije, iz konvencionalne u organsku proizvodnju, koji traje  3-4 godine. Zemljište na kome se zasniva proizvodnja u najvećoj meri diktira period konverzije, u zavisnosti od toga šta se na njemu prethodno uzgajalo. Prinos u ogranskoj proizvodnji ne mora nužno da bude niži, dosta zavisi od semena koje se koristi, kao i od preparata za zaštitu biljaka.

Organska proizvodnja i isplativost

Milovan kaže da se u Valjevskom kraju ne isplati ogranska proizvodnja, jer meštani nisu platežno sposobni da kupuju skuplje proizvode. Ulaganja su velika, a na kraju se svede na to da se povrće prodaje po istoj ceni kao i povrće iz konvencionalnog uzgoja. Samo veći gradovi u Srbiji imaju mogućnost kupovine organske hrane, pa se tako prodaja svela uglavnom na Beograd i Novi Sad, jer tu postoji realna tražnja. U našoj zemlji je tek u prethodnoj deceniji počelo nešto više pažnje da se obraća na zdravu hranu i da joj se daje na značaju.

Magnetic 1120x185px

Milovana deli svega par godina do penzije, naslednici su otišli u velike gradove i na imanju nema nikoga ko bi ostao da radi i pomaže ostarelim roditeljima. Od ukupno 12 hektara obradivog zemljišta, organska prozvodnja će bit zastupljena samo na jednom hektaru. Razlog leži u niskoj rentabilnosti i obezvređenoj ceni organskih proizvoda.

PROČITAJTE I...  Organsko hladno ceđeno ulje

Odustajanje od poljoprivrede

Naš sagovornik za kraj zaključuje da se seljacima čini kao da se državi više isplati da uvozi proizvode, nego da ih naši seljaci sami naprave. Ljudi u ovom kraju polako dižu ruke od poljoprivrede, kaže Milovan i dodaje, da je „bolje uvesti, nego proizvesti“. Uprkos subvencijama i pomoći države seljak nije zadovoljan, novac se dobija lako, ali se proizvodnja teško održava u rangu rentabilnosti. Problem očigledno postoji, ostaje još da se vidi na kojoj strani je istina.

ExelGrow Adama 1120x180

Sagovornik: Milovan Tešanović, selo Đurđevac, opština Mionica

Prethodni tekstBela rada – Puno daje, a ne traži ništa
Sledeći tekstVlada Srbije odobrila ograničen izvoz pšenice, kukuruza, brašna i ulja

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime