Kada se dosledno ispoštuju sve agrotehničke mere, koje su bitne u proizvodnji ranog krompira a i vremenske prilike budu povoljne, uspeh je zagarantovan. Zadovoljno odgovara na naše pitanje mladi povrtar iz Mužlje, Imre Sarvak. Obišli smo jedan od njihovih zasada, na kojem se vršilo vađenje mladog krompira. Kako nam je rekao naš sagovornik, na njihovim parcelama maksimalno se koristi svaki sunčani dan kako bi se berba završila u optimalnom roku. Prema njegovim rečima, dnevno njihovi dugogodišnji radnici izvade i do 5 tona te zeljaste biljke.
Tradicionalne sorte uvek u trendu
Majske kiše izuzetno su pogodovale razvoju krompira. On je ove godine dobio na krupnoći a izbegnuti su i veći gubici od truleži i plamenjače, navodi naš sagovornik. Nada se da će ih sreća pratiti i do prvih decembarskih dana kada ih očekuje druga berba. Ostali su, kaže Sarvak, verni starim, tradicionalnim visokootpornim i visokoprinosnim sortama. Za tim sortama postoji nesmanjeno interesovanje kupaca već decenijama. I beli i crveni krompir sa zasada Sarvakovih, već je našao put do sigurnog kupca. Nakon vađenja, uz kraće zadržavanje u hladnjačama lokalnog Udruženja povrtara „Carska bašta“, čiji su kooperanti, odmah se distribuira po domaćim veleprodajnim objektima. Nema primedbe na kvalitet roda ali bi cena, kako kaže, mogla da bude povoljnija. Da su imali zrele plodove pre dvadesetak dana, ostvarili bi, kako navodi Sarvak, duplu zaradu. Trenutno otkupljivači nude 40 dinara za kilogram ranog krompira. Prošle godine su za krompir istog kvaliteta uspeli da dobiju i po 60 dinara za kilogram.
Budućnost povrtarstva leži u mehanizaciji
Uz rad na polju, braća Imre i Oskar Sarvak, svakodnevno brižljivo kalkulišu, kada je reč o svim vidovima proizvodnje. Trude se da ona bude što efikasnija i rentabilnija. U nedostatku kvalitetne, pre svega mlađe radne snage, zbog migracije stanovništva, prinuđeni su da mehanizuju svoju proizvodnju. Zadovoljan je Imre odnosom države prema domaćim povrtarima ali im zamera to što ih nedovoljno štiti od nelojalne konkurencije. Kaže da je poslednjih godina domaće tržište preplavljeno uvoznim krompirom treće klase, dok se naš prvoklasni krompir uglavnom izvozi u susedne zemlje.
Dobra krtola – polazna tačka uspešne proizvodnje
Dobra krtola najvažnija je za sadnju krompira i polazna je tačka za dugoročniju uspešnu proizvodnju te zeljaste biljke. Ističe stručni saradnik PSSS u Zrenjaninu, Dragan Marković. Uspeh Sarvakovih, kako ističe Marković, nije došao preko noći. Reč je o kontinuiranoj proizvodnji nekoliko generacija i zasniva se na setvi visokoprinosnih i visokootpornih sertifikovanih semena. Seme se uvozi iz zapadnih zemalja, uz uredno vođenje kompletne tehnološke karte proizvodnje. Ponosno ističe da su primenom njegovih saveta, doveli proizvodnju do maksimuma. Prosečne prinose od 35 tona po hektaru, na čemu bi im, kako zaključuje, pozavideli i mnogi evropski povrtari.
Izgradnja velike hladnjače prioritet u budućnosti
Upravo je evropsko tržište meta interesovanja ovog ambicioznog poljoprivrednog gazdinstva. Za to će im u budućnosti biti neophodna velika hladnjača kao i savremenija mehanizacija. Pre svega za vađenje i pakovanje krompira, što spada u njihove kratkoročne planove i nadaju se njihovoj uspešnoj realizaciji. Ni Imre ni njegov brat Oskar nemaju nameru da odlaze iz rodnog sela. Svo svoje znanje i energiju žele da ulože u unapređivanje imanja koje su nasledili od svojih roditelja.
