PROBLEMI POSLE OBILNIH PADAVINA
Prvog sunčanog dana nakon višenedeljnih obilnih padavina, naša ekipa posetila je Miloša Ajduka. Miloš se u Despotovu uspešna bavi proizvodnjom povrće. Na njegovom gazdinstvu radnici su baš pripremali rasadu paprike, kako bi je izneli na parcele. Miloš kaže da je prvobitan plan bio da se ona rasadi do 20. maja, međutim, vremenske neprilike su omele takve planove.
“Sad ne može da se sadi dok tu zemlju ne pređemo opet nekim gruberom, kako bi kasnije bila oceditija. Kiše su jako nabile tu zemlju. Već smo to radili nekoliko puta. Odmah nakon kiše, mislimo neće padati, sredimo zemlju, nešto rasadimo, ono opet kiša, ali šta da se radi, takva je godina.” – kaže Miloš.
A kiše nisu išle na ruku ni kada je luk u pitanju. Naš domaćin zimski luk sadi na 23 jutra, a prolećni na oko 40 jutara. U nekim normalnijim godinama zimski bi već bio izvađen, međutim, usled kišovitog vremena to nije bilo moguće. Iako kupci zovu i traže robu, ona je još na njivi. Osim toga, ove visoke temperature koje su usledile odmah nakon kiša, svakako pogoduju razvoju bolesti. Naš domaćin kaže da ako su uštedeli na navodnjavanju, na troškovima zaštite sigurno neće.
“Sad će uslediti borba sa bolestima. Izvadiću nekih 7 juatra, to naravno neću prskati, ali ostalo ću morati zaštititi. Nešto smo uspeli tretirati između kiša, ali sad slede visoke temperature, te se mora zaštititi.” – ističe naš domaćin.
Naš domaćin se inače trudi da na većini parcela ima dva useva, te se itekako žuri sa poslovima kako bi se sve to postiglo. Nakon luka ovde će doći karfiol, te je nužno bar donekle ispoštovati rokove setve.
KUKURUZ ŠEĆERAC KASNI BAR DVE NEDELJE
Ono na šta su kupci takođe navikli da se nađe u paleti proizvoda porodice Ajduk, jeste i kukuruz šećerac. Kupci su navikli da šećerca bude već oko 10. juna, međutim, berba će kasniti bar dve nedelje. Zbir ukupnih temperatura nije bio dovoljan kako bi on završio vegetaciju, ističe Miloš.
“Nakon ovih prvih šećeraca koji se poseju, ide ponovo šećerac, ili kupus, karfiol ili zimski luk. Uz navodnjavanje to se može postići i to imam jednake rezultate u prvom i u drugom usevu, nema razlike. Ali stajnjak je tu neophodan, bacim puno stajnjaka, jer sarađujem sa nekim farmama.” – kaže Ajduk.
Deluje da kiše kukuruzu šećercu nisu smetale, međutim, posledice su na ispiranju azota, ističe naš domaćin. S obzirom na to da je kukuruz sejan sukcesivno, na nekim parcelam ima vremena za prihranu.
“Kiše su sigurno isprale dobar deo azota. Ja šećerac sejem sukcesivno, tako da na ovom malom od oko 7-8 listova sigurno ću dati prihranu. E sad kod ovog velikog ne mogu, jedino ako sad udari neka suša pa budem morao zalivati, onda ću pustiti kroz sistem. On sada sigurno ima mali korenov sistem, jer je imao vlagu, nije morao ići dublje u zemlju. Pitanje je može li takav koren nahraniti klip.” – objašnjava nam naš domaćin.
UVOZ-IZVOZ, POSTOJE LI PRAVILA?
Naš domaćin je ozbiljan proizvođač povrća i kako kaže setvenu strukturu određuje tržište, jer je lakše proizvesti nego prodati. I Miloš se slaže sa domaćim povrtarima da bi bilo poželjno napraviti malo reda kada je uvoz povrća u pitanju, kako bi se akcenat stavio na domaće proizvode. Naš domaćin veći deo povrća radi za izvoz, te zna kako to funkcioniše u nekim drugim evropskim zemljama.
“Došao mi je jednom kupac iz Španije po kupus. Natovarili, spremili, međutim, on nije mogao da ga uveze u Španiju, jer je tamo još uvek bilo domaćeg kupusa. Tek kada su potrošili taj, onda je njihovo Ministarstvo dalo dozvolu za uvoz. Tako to tamo funkcioniše.” – priča nam Miloš Ajduk iz Despotova.
Dakle, načina za zaštitu domaćih proizvođača ima, pitanje je samo volje.
