Iako je selo Mala Bosna nadomak Subotice, od ranije poznato po vrednim domaćinima, ove jeseni je naziv tog mesta više puta pominjan u medijima, zahvaljujući porodici Ivković, koja je u vreme pandemije, počela sa uzgojem nesvakidašnje tropske biljke – batata. To slatko povrće nepravilnog oblika, poreklom iz Južne Amerike, ujedinilo je četiri sestre Ivković, od kojih je Josipa najzaslužnija za započinjanje novog porodičnog biznisa. U traganju za inovativnim idejama za proizvodnju na internetu, Josipa je naišla na podatke o batatu, najpre ga je uvrstila u dnevni meni, i budući da joj se jako svideo, predložila je sestrama i roditeljima, koji su poznati ratari i stočari u tom kraju, da se oprobaju u proizvodnji povrća, koje podseća na domaći krompir.
Prva godina eksperimentalna, naredna berićetna
Njihov mali eksperiment na pola hektara zemlje, koje su dobili od svojih roditelja, razvijao se postepeno, a početničke greške ih nisu obeshrabrile. Prve nedoumice javile su se nakon što su im iz rasadnika poslali poručenih 9 hiljada sadnica, seća se Josipina sestra, Kristina. Na papiru te količine ne zvuče mnogo, dodaje ona uz osmeh, ali kada ste sagnuti više sati na njivi, dok ih sadite, taj broj vam se čini beskonačnim.
Pošto su se odlučili za biološku proizvodnju, bez hemijskog tretmana, celog leta su se borili protiv korova, a trudili su se da ta kultura bude i dovoljno navodnjavana, naročito u sušnim danima. Neke stvari, poput vožnje traktora, naučile su Ivkovićeve uz svog oca, od malih nogu, tako da sa pripremom zemljišta nisu imale problema. Kristina i njen verenik, zaduženi su, pre svega, za taj segment proizvodnje.
Crnica ili černozem je najpogodnije zemljište za batat, kaže Ivkovićeva i objašnjava da je dovoljno da visina bankova bude 30 centimetara, prored između redova treba da bude nešto više od jednog metra, a razmak između sadnica oko 70 centimetara. Ono što proizvođači ne mogu da kontrolišu jeste dalji rast biljke, jer se nepredvidivo širi, zbog čega treba da budu oprezni prilikom vađenja ašovom, kako ga ne bi presekli na pola. Reč je o veoma lako lomljivoj biljci, sa osetljivom korom, mnogima je bilo potrebno više godina da otklone sve nedoumice u vezi sa njenim uzgojem.
Narandžasta i ljubičasta sorta najtraženije
Širom sveta postoji 400 vrsta batata, priča nam najstarija od četiri sestre, Ana, i dodaje da se oni razlikuju po boji ljuske i ploda. Ivkovićeve su se za početak odlučile za narandžanstu sortu, koja je najpoznatija domaćim kupcima, belu i ljubičastu, za koje takođe vlada veliko interesovanje, što im je pokazatelj da ih narednog proleća zasade u većoj meri. Batat se sadi u maju, a vadi krajem septembra, i u prvim danima oktobra, pre prvih mrazeva.
Prema rečima Kristine Ivković, važno je njegovo adekvatno skladištenje, na temperaturi do 15 stepeni, u tamnijoj prostoriji, kako bi se sprečilo klijanje. Prednost batata je što ne mora da se plasira odmah nakon vađenja, mesecima može da odstoji i da sačeka svog kupca.
Ovo je doba onlajn kupovine
Članove porodice Ivković možete da vidite na subotičkim pijacama i raznim manifestacijama, ali im se internet pokazao kao odlično mesto za upoznavanje kupaca sa ovom egzotičnom namirnicom. Iako je uključena i u radove na polju, Marija je preuzela marketinški deo posla, promovišući njihov proizvod, pre svega, na društvenim mrežama – Fejsbuku i Instagramu. Na njihovim profilima : „Batat – Slatki krompir Subotica“, svi znatiželjnici mogu da saznaju na koje sve načine se batat može pripremiti, i uz koja jela ga možete servirati.
Nove inovativne ideje na pomolu
Plan im je da razvijaju svoju poslovnu ideju, a, kao mladima u poljoprivredi, značajna im je podrška kako kupaca, tako i šire javnosti. Najveći podsticaj dobijaju od svojih roditelja, koji ih bezuslovno podržavaju u svakoj njihovoj odluci. Njihova majka Nada, koja im pomaže kako savetima, tako i u fizičkim poslovima, kaže da je izuzetno ponosna na svoje ćerke, koje su složno i hrabro krenule u taj nepredvidivi posao, i raduje je što su postigle uspeh i da će im to biti motivacija za nove projekte.
Veliku pomoć imaju i od svog 12-ogodišnjeg brata Luke, kada je na školskom raspustu, a u danima vađenja plodova, ispomaže im celo selo. Četiri sestre, od kojih su dve po profesiji učiteljice, treća je na korak od zvanja socijalne radnice, a četvrta je zaljubljenik u grafički dizajn, organski batat je ujedinio i učvrstio njihovu želju za ostankom na selu, ali i uvođenjem još nekih inovativnih proizvodnji.
