Početkom 2000-tih godina Dragan Lukić iz Čelareva je započeo proizvodnju povrća pod folijom. Kako kaže to je tada bio više hobi, da ne bi bio besposlen. Međutim, vrlo brzo je došao na ideju da čitavu priču unapredi i da uvede grejanje u jedan od plastenika. Tako je počela proizvodnja rasada. A da bi to uradio morao je da proda juga i to dobrog, priseća se kroz šalu naš domaćin. A gledajući na to sa današnje distance, to je bio odličan potez.
“Pre dve godine smo uradili 350 hiljada biljaka, a prošle godine smo prešli 500 hiljada. Raznog vrsta povrća: paradajz, paprika, krastavci, salate, zatim celer, a počeli smo i cveće, kao i lekovito bilje.” – kaže nam naš domaćin.
Sva ta proizvodnja je ugovorena, što posao čini stabilnijim. Dragan se trudi da kupcima proizvede samo kvalitet, a to je i razlog zašto mu se oni vraćaju svake sezone. Posao je organizovao tako, da mu plastenici nikada nisu prazni. Osim povrća, Lukići su od nedavno počeli da proizvode i rasad cveća, lekovitog i začinskog bilja.
“To smo počeli kako ne bismo ostali samo na povrću. Tu je peršun, kantarion, smilje, matičnjak i ehinacea. To je sve pikirani rasada, po meni je on bolji, jer što se biljka više rasađuje, ona razvija jači korenov sistem.” – ističe Dragan.
A zanimljivo je i to što je uspeo da proizvede i hmelj, a taj proces traje oko 100 dana.
“Iz korenova matičnih se seče, pa se sadi u supstrat, loze kreću, seku se, ožiljavaju se, onda se prebacuju u čaše, a odatle ide na njivu. To je uspelo, čovek je bio zadovoljan.” – kaže Dragan.
Proizvodnja rasada kao relaksacija
Iako, naš domaćin kaže da u plastenike dođe da se relaksira, reč je o veoma teškom poslu u kojem učestvuju svi članovi porodice. Plastenike greje na čvrsto gorivo, te noću ustaje na svaka tri sata kako bi održavao temperaturu. Posao jeste zahtevan i odgovoran, jer od ovog rasada zavisi i proizvodnja ljudi za koje proizvodi rasad. Dragan smatra da je reč o unosnom poslu, ako si spreman raditi. Proizvodnja rasada nudi posao svima, dodaje Dragan.
“Prema zvaničnim statistikama u Srbiji se godišnje sadi 20 hiljada hektara kupusa, a 30 hiljada komada ide po hektaru, to je 600 miliona sadnica. To je samo kupus, tako da mislim da posla u ovome ima za sve.” – dodaje naš domaćin.
Posvećenost je na prvom mestu, kao neizostavna osobina ovog posla, dodaje naš sagovornik. Pa često u šali kaže da je to kao da ima 20 krava. Briga o biljka nije ni malo laka, ali kada radiš nešto što voliš, pa ti to još i donese zadovoljavajuću ekonomsku dobit, onda je to pun pogodak, ističe Dragan.
Inače, Dragan je koristio pokrajinske konkurse za novi plastenik, kao i za grejanje drugog plastenika, a sad mu je plan da unapredi navodnjavanje. Ne planira mnogo proširivati proizvodnju, jer to iziskuje i više radne snage koja je deficitarna, te mu je cilj samo unapređenje postojeće, kako on kaže, porodične manufakture.
