Stidljivo sunce na području Knjaževca, srpsko-bugarske granice i pirotskih sela i avetinjska tišina, pravi su raj za turiste željnih bega iz urbanih sredina ali su i tužna slika iz kraja koji su se nekada beleli od stada ovaca i koza, a iz škola se čuo veseo žamor đaka. Stariji meštani ne pamte kada je novorođenče zaplakalo u staroplaninskim selima, a mladež im prelazi prag samo kada žele da se snabdeju zdravim mesom i sirom i vraćaju se u gradove.
Na periferiji Knjaževca zatičemo lepšu sliku u naselju Sastavak, gde se meštani hrabro suprostavljaju surovoj statistici i popravljaju prosek. Dušanka Pavlović, svoju celokupnu proizvodnju malina oslanja na mlađe generacije – svoju decu i rođake, sina, koji je inženjer elektrotehnike, ćerku koja se bavi marketingom i 24-ogodišnjeg bratanca koji joj je desna ruka u malinjacima.
I sama Dušanka je do pre tri godine poslom više bila vezana za grad. Ova fizioterapeutkinja po zanimanju, odlučila je da se vrati na porodično gazdinstvo i udahne mu novi život. Pedeset po pedeset ari i za tri godine Pavlovići imaju dva hektara zasada malina. Broj hektara često je presudan za isplativost određene proizvodnje, smatra Dušanka i dodaje da je to jedan od razloga zbog kojih će se i u godinama koje slede truditi da povećava svoje zasade malina ali i drugih voćnih vrsta.
Brz obrt sredstava i povraćaj ulaganja
Poznata su knjaževačka sela i po uzornim stočarima ali se većina meštana pretežno bavi voćarstvom jer je to podneblje, kako ponosno ističe Dušanka, bogomdano za uzgoj voća. To je bio jedan od razloga zbog kojeg se i sama upustila upravo u tu proizvodnju. Drugi je ekonomska isplativost. Naime, kako nam je rekla naša sagovornica, maline koje je prve jeseni zasadila vratile su joj uložena sredstva već naredne godine.
Nije zanemarljiv iznos koji je Dušanka pre tri godine morala da investira u kompletnu proizvodnju. Najskuplje su, kaže, bile sadnice i zalivni sistemi, a sve ukupno je uloženo oko tri hiljade evra. Sreća joj se, kako nam priča Pavlovićeva, osmehnula jer je odabirom prave sorte, obezbedila kvalitetnu sirovinu za preradu svojih kašastih sokova.
Sasvim slučajno se, kaže ona, odlučila upravo za poljsku sortu malina polana ali se, kako uz osmeh dodaje, namerno zadržala na pomenutoj sorti. Ona kaže da je reč o visokoprinosnoj sorti odličnog kvaliteta, dobre adaptabilnosti na ekstremne temperature, intenzivne je boje i isto takvog mirisa, što njoj, kao proizvođaču matičnih voćnih sokova, izuzetno odgovara.
Pomoć savetodavaca
Sve ove godine, kao početnici u proizvodnji, javljale su se brojne nedoumice koje je, kako uz osmeh dodaje Dušanka, savladavala postepeno. Imala je nekoliko vodiča na tom putu, uz internet i druge oblike savremene komunikacije, bila je u stalnom kontaktu sa savetodavcima Poljoprivredne stručne službe „Poljoservis“ u Knjaževcu, koji su presudno uticali na njenu odluku da napravi korak dalje i ozbiljnije se posveti tom poslu. Pomogli su joj prilikom izrade biznis plana, zahvaljujući kojem je konkurisala za dobijanje sredstava od lokalne samouprave, za kupovinu mini hladnjače.
U danima snimanja priloga za emisiju i naša ekipa uverila se na terenu u tesnu i neophodnu saradnju tamošnjih proizvođača sa stručnim saradnicima „Poljoservisa“ u Knjaževcu. Diplomirani inženjer Dragan Kolčić, stručni saradnik za agroekonomiju i direktor Savetodavne službe, kaže da je ponosan na svoj tim, koji je za svega par godina, ostvario zavidne rezultate u podizanju svesti poljoprivrednika opštine Knjaževac.
Dušanka Pavlović samo je jedna od njih. Njeno gazdinstvo, kako kaže Kolčić, izabrano je za održavanje radionice za poboljšanje kvaliteta maline, primenom svih higijensko – tehničkih mera tokom same berbe plodova. Kolčić sa zadovoljstvom dodaje da su analize tih malina, koje su poslate u Zavod za javno zdravlje, pokazale da su virusološki i bakteriološki ispravne.
Konstantna edukacija i usmeravanje mladih
Jedna od njihovih misija je, kako ističe Kolčić, i edukacija i usmeravanje bilo mlađih bilo starijih proizvođača sa osnovnim ciljem da steknu dovoljno znanja i veštine za pisanje raznih projekata, biznis planova ne bi li bili konkurentniji na tržištu ali i da bi mogli da učestvuju na raznim konkursima za poljoprivrednike. Temelje svoje proizvodnje, gradila je znalački, uz svesrdnu pomoć svog mladog bratanca, koji je ostao da živi u selu i maksimalno se posvetio zajedničkoj proizvodnji.
Dušanka kaže da se svakog dana može naučiti nešto novo o malinarstvu ali da je sada već sigurnija u svoje znanje. U najkraćem, malina zahteva konstantno zalivanje i prihranu kroz sistem „kap po kap“ ali i preko zemljišta. Za sada se, kako ističe, nije susretala sa bolestima ali dokle god bude mogla da izbegava hemijske tretmane činiće to, pre svega, jer joj je to voće osnovna sirovina za preradu kašastih sokova.
O ceni, plasmanu i ambicijama
Volela bi, kako dodaje naša sagovornica, kada bi i o ceni i plasmanu malina mogla sa istim entuzijazmom da govori. Ove godine je, kako kaže, otkupna cena crvenog zlata bila ispod svih granica isplativosti, a tamošnji hladnjačari je čak nisu ni otkupljivali. Neograničene su, kaže, mogućnosti kombinovanja sa bojama i ukusima i crvena boja maline ili višanja neće joj, kako zadovoljno dodaje, biti jedine u asortimanu matičnih sokova.
Malini su se, u međuvremenu, po preporuci tehnologa, priključile i višnje, jabuke pa i šargarepe. Flašice ovog proizvođača iz naselja Sastavak u opštini Knjaževac su i velike i male ali su joj zato ambicije neukrotive.
Kako na kraju našeg razgovora dodaje ova vedra Knjaževčanka, u glavi joj se neprestano roje nove ideje koje svakodnevno deli sa svojim mlađim članovima porodice, vernim pratiocima i izvršiocima svih njenih zamisli koji su joj, kako navodi, i materijalna i moralna podrška ali i pokretačka energija, da u godinama koje slede, na najbolji mogući način trasiraju put svojim stopostotno zdravim i prirodnim voćnim sokovima iz Zaječarskog okruga.
Opširnije pogledati u prilogu.
