Uzgoj i farma svinja u selu Vrbovac kod Sokobanje

0
3545
Agrosaveti - Farma svinja u selu Vrbovac 04

Žitelji sela Vrbovac, 12-ak kilometara udaljenog od Sokobanje, njih oko 500, ovih dana koriste svaki sunčani dan kako bi uspešno pozavršavali sve poslove na njivi i na imanju i da spremno dočekaju prve jesenje dane. Nema odmora ni na farmi svinja, našeg vrednog domaćina Radiše Stanojevića, kojeg smo posetili sa savetodavcima Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Knjaževcu, čije je odabrano gazdinstvo.

Spyrale Adama 1120x1080

Bračni par Stanojević spada u red onih fakultetski obrazovanih ljudi u našoj zemlji koji nisu uspeli da nađu posao u struci, te su odlučili da postanu farmeri. Imao je prilike Radiša da poseti i neke od austrijskih i nemačkih farmi, sa kojih je, osim kvalitetnih nerasta, preneo i tamošnja iskustva u proizvodnji.

Agrosaveti - Farma svinja u selu Vrbovac 06

Kaže da će možda zvučati neskromno ali da bi njegova, ali i veliki broj farmi njegovih poznanika, mogla da parira onima na zapadu. Umeju, dodaje on, naši stočari da proizvedu kvalitetne svinje ali im razne tržišne okolnosti nisu saveznici na putu do uspeha.

Avenue 1120x180px

Zašto baš svinjarstvo?

Jedan od osnovnih razloga zbog kojih su se, umesto govedarstvom, počeli baviti svinjarstvom jeste i vreme koje treba da provedu oko njih. Naš sagovornik kaže da mu briga oko svinja ne oduzima više od tri sata dnevno te se može posvetiti i svom hobiju – uzgoju pčela. Radiša, navodi da se proizvodnja svinja ne razlikuje umnogome od uzgoja druge stoke, najvažnija je, kako dodaje, potpuna posvećenost.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja domaćeg soka od malina

Agrosaveti - Farma svinja u selu Vrbovac 02

Radiša i njegova supruga počeli su da se bave ovim poslom pre 18 godina i uprkos činjenici da oboje imaju dosta teorijskog znanja, praksa ih je najbolje edukovala. Trenutno vode brigu o 40-ak grla svinja rase landras i jorkšir za koje su se odlučili, pre svega, zbog dobre otpornosti.

Agrosaveti - Farma svinja u selu Vrbovac 05

Srećna je, kaže Radiša, okolnost što njihovu farmu zaobilaze razne bolesti, a razlog za to, kako dodaje, delimično leži u činjenici što strogo vode računa o tome da svojim svinjama obezbede izbalansiranu ishranu. Sve što im njiva podari oni prerade i daju svojim životinjama. Jedino prasad dobija koncentrovanu hranu, a i tu imaju finansijsku isplativost.

Kvalitet presudan faktor opstanka

Uprkos stalnim oscilacijama u ceni i nesigurnoj proizvodnji, Stanojevići su istrajni i stoički opstaju na tržištu. Trude se da primenjuju iskustva nemačkih i austrijskih proizvođača, a, kako ističe, upravo kvalitetom su uspeli da se izbore za „svoje mesto pod suncem“.

Agrosaveti - Farma svinja u selu Vrbovac 01

Trenutnom cenom od oko 220 dinara nisu prezadovoljni ali, kao mali proizvođači, još uvek imaju ekonomsku računicu. S obzirom na to da su već 18 godina na tržištu, nemaju problema sa plasmanom robe. Dvanaestu godinu zaredom njegove svinje odvozi poznati proizvođač iz Paraćina koji se bavi tovom.

PROČITAJTE I...  Jedina farma krava u selu Kolut

Jedno od najuzornijih gazdinstava

Diplomirani inženjer stočarstva, Neđeljko Pipović ponosno ističe da je domaćinstvo Radiše Stanojevića jedno od njegovih najuzornijih gazdinstvava. Kaže da Radiša i njegova supruga rado prihvataju i primenjuju sve njegove preporuke i da su otvoreni za sve savete koji bi podigli nivo njihove proizvodnje.

Agrosaveti - Farma svinja u selu Vrbovac 03

Pipović napominje da farma svinja Stanojevića slobodno može da parira pojedinim uzgajivačima u zapadnim zemljama. Stanojevići spadaju u red savremenih gazdinstava, koji sve svoje kalkulacije odrađuju pedantno i znalački. Jedna od misija i zadataka savetodavaca „Poljoservisa“ iz Knjaževca jeste i podizanje svesti poljoprivrednika da na sličan način pristupe svojoj proizvodnji.

Poznati i po proizvodnji domaćeg meda

Osim po uzgoju svinja Stanojevići su poznati i po proizvodnji domaćeg meda. U planu im je da se u narednom periodu ozbiljnije posvete i proizvodnji pčelinjeg otrova, imajući u vidu činjenicu da je cena na svetskom tržištu od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstZdrava hrana
Sledeći tekstProizvodnja domaćeg soka od malina

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime