VINOGRADI I LEŠNIK UMESTO JABUKE
Na samom severu Vojvodine u selu Bački Vinogradi upoznali smo mladog poljoprivrednika Tamaša Amštadta koji je pre desetak godina nasledio porodično imanje i krenuo u ozbiljnu vinogradarsku priču. Kako nam je rekao, na njegovim porodičnim parcelama je nekada dominirala jabuka, međutim, on je ipak svoju energiju usmerio ka vinogradarstvu i ka proizvodnji lešnika.
“Gazdinstvo sam od babe i dede preuzeo pre nekih desetak godina. Tada su na imanju bile jabuke i breskve na osam hektara, međutim mene je uvek privlačila vinova loza, tako je krenula priča. Što se jabuke tiče bilo je baš loših godina, pa sam je ja krčio, parcelu p parcelu, da bih potpuno prestao sa tom proizvodnjom 2018. godine. Umesto jabuke sam posadio lešnika, pa danas imam 5,2 hekatra lešnika i 1,6 hektara vinove loze.” – kaže nam naš domaćin, Tamaš iz Bačkih Vinograda.
OD VINOGRADA OSTALO SAMO IME
Kako i samo ime kaže, Bački Vinogradi, nekada su zaista i bili pod vinogradima, da bi se ta struktura u novijoj istoriji potpuno promenila, te je danas naš domaćin jedan od retkih, pa i najveći, vinogradar u selu.
“Da, ostalo je samo ime i nekoliko starijih ljudi koji čuvaju tu tradiciju i koji imaju svoje male podrume. Eto moj vinograd od nešto više od hektara je sada najveći vinograd u selu. A nekada su ovde sve bili vinogradi, još od 1880. godine pa na ovamo ljudi su se bavili vinogradarstvom. 70-tih godina je prestao otkup grožđa od strane Podruma Palić, pa su ljudi bili primorani da menjaju kulturu koju će gajiti.” – dodaje Tamaš.
Ipak, najuporniji su sačuvali bar deo svojih vinograda, te se i danas ovde mogu naći kvalitetna vina sa peska. Bukvalno sa peska, jer ovde loza raste iz peska, te su i najzastupljenije bele sorte kojima takvo tlo odgovara.
“Uglavnom imam bele sorte i frankovku od koje pravim roze vino, jer na pesku najbolje uspevaju bele sorte. Postoji nek ainicijativa da se sade autohtone sorte, ali u praksi se pokazalo da one nisu baš popularne, te moramo pratiti tržište.” – ističe naš sagovornik.
KUPCI VOLE VINA SA PESKA
Čitav ovaj region leži na peščanom zemljištu gde je nekada bilo Panonsko more. Zato se vina sa ovog područja i zovu vina sa peska, a kao što smo rekli, na žalost, malo je njih koji čuvaju tradiciju vinogradarstva na subotičko-horgoškoj peščari. Tamaš se u ovome zaista pronašao, a ni sa prodajom vina nema problema. Kako kaže, još je na početku, a obim proizvodnje je takav da sve može da plasira u svom krugu kretanja.
“Mi priču polako gradimo. Imamo svoje kupce. To su naši prijatelji, rodbina, tako reći prodajemo na lokalu. Lepo je to što su se oni navikli na naša vina i rado kupuju baš kod nas. Mi smo mala vinarija, sa svega nekoliko hiljada litara vina. Voleo bih da sačuvamo tu porodičnu notu u pravljenju vina.” – dodaje Tamaš.
Blizina Palića i tradicija koju imaju vina sa peska, opravdavaju i ambicije koje su usko vezane uz turizam. Naš domaćin pomno prati dešavanja i gleda i u tom pravcu.
