Smešteno u srcu Vojvodine, u opštini Žabalj, selo Gospođinci poznato je po poljoprivredi, a ponajviše po povrtarstvu.
Nikola Ivanov iz ovog naselja, poljoprivredom se bavi od 80-ih godina. Počeo je od paprike i lubenice, a poslednjih desetak godina sadi i krastavce, po čemu je i poznat. Iako u penziji, još uvek intenzivno učestvuje u radovima na šest jutara zemlje, u čemu mu pomaže i sin.
Radovi koju su u toku su zalivanje i branje krastvca i plevljenje paprike, koje je pri kraju. Što se tiče kukuruza, Nikola kaže da su tu trenutni radovi završeni, ne zalivaju ga, već kako vreme dozvoli, tako će biti.
Što se tiče plasmana krastavaca, Nikola kaže da ih prodaju preko nemačke firme fabrika za konzerviranje krastavaca „Maminger konzerven“, poznate u tom kraju.
Nikola naglašava i koliko platforma za branje krastaca pomaže u radu i da se bez nje krastavci ne bi mogli brate, iako bi trebalo da ode na remont, kako bi još bolje radila.
„Nije loš krastavac, dosta je dobar ove godine, ali bi cena mogla da bude malo veća, kao i sve ostalo u poljoprivredi“, naglašava Nikola.
Kad zavoliš ovaj posao, teško ga puštaš
Nikola kroz osmeh kaže da je savet za mlade da se ne bave ovim poslom, jer je krvav i dodaje: mada, kad zavoliš, teško ga je napustiti.
„Ja možda i ne bih morao ovo sada da radim, ali imam dva razloga: penzija je mnogo mala, a i volim to. Dugo sam radio i zavoleo i još se nekako držim“.
Što se pšenice, kukuruza i vremenskih uslova tiče, Nikola smatra da godina može da bude dobra, ukoliko do kraja avgusta padne još kiše.
Na njivi smo razgovarali i sa radnicima koji beru krastavac. Iako su velike vrućine, uz muziku i dosta vode, mlađi radnici kažu da im nije mnogo naporno, kao i da im pogon za branje krastvca dosta pomaže, jer ne moju sve vreme biti na suncu.
