Nakon što je ostao bez posla u knjaževačkoj fabrici obuće, nekadašnjem privrednom gigantu, Senka Dinića iz sela Štrbac muka je naterala da se, kako nam je na početku razgovora rekao, skine sa spiska onih koji traže posao.
Uz pomoć prijatelja i komšija, napravio je svoje prve improvizovane drvene plastenike za proizvodnju razne vrste povrća i čvrsto odlučio da će u godinama koje slede povećavati njihov broj i postati prepoznatljiv sa svojim zdravim paradajzom i paprikom na domaćim pijacama.
Nije se libio naš domaćin ni da bude najglasniji na pijacama kada je u pitanju preispitivanje sumnjivog i nezdravog kvaliteta drugih proizvođača povrća. Spreman je, kako ističe, u svakom trenutku da preda svoju robu na analizu na sadržaj pesticida, jer mu je savest mirna, što ne može da garantuje i za ostale. Odreći će se radije, kako napominje zarade i većih prinosa ali će i ubuduće prodavati samo zdravstveno bezbedno povrće.
Bez primene hemijskih sredstava
Pre desetak godina, kada je kupio svoje prve rasade paradajza, paprike i krastavaca, isključio je, kaže, primenu hemijskih sredstava ili ih je sveo na najmanju moguću meru i te principe primenjuje i danas.
Kako kaže Dinić, svake godine se suočavaju sa novim bolestima, u zavisnosti od klimatskih uslova. Osluškivali su Dinići sve ove godine potrebe svojih biljaka i pružali im svu neophodnu negu i prihranu. Eksperimentisali su sa raznim, što domaćim što inostranim sortama povrća, da bi se sada isključivo bazirali na one koje im daju visoke prinose i zadovoljavajući kvalitet.
Kaže da su im se najbolje pokazale sorte poput Amatija, Big Beef, Optima, Gardel i roze Pink paradajza. Glavna prednost navedenih sorti je u sočnom i kvalitetnom ukusu, poput naših domaćih vrsta.
Zadovoljan je naš domaćin i postignutim prinosima povrća, pre svega paradajza i paprike ali i kupusa, brokolija, karfiola i krastavaca. Podjednako dobre rezultate postiže njegova porodica, kako ističe Senko, i na otvorenom polju i u četiri plastenika koje su, dodaje on, kupili iz sopstvenih sredstava.
Povrtarstvo i stočarstvo usko povezani
Mišljenja je da su povrtarstvo i stočarstvo tesno povezani i da bez upotrebe stajskog đubriva ne možete da računate na bogat rod. Nezamislivo je povrtarstvo i bez konstantnog navodnjavanja, ističe Dinić i dodaje da njegove biljke u vodi ne oskudevaju. Investirali su, kaže Dinić, sve ove godine i u osavremenjavanje kompletne proizvodnje. Dragoceni su im bili i saveti stručnjaka iz „Poljoservisa“ u Knjaževcu, čije su odabrano gazdinstvo.
Diplomirani inženjer za zaštitu bilja, Živorad Jovanović iz „Poljoservisa“ u Knjaževcu, kaže da ga raduje činjenica da porodica Dinić spada u red retkih tamošnjih proizvođača koji na pijacama prodaju isključivo svoju robu.
Njihovo gazdinstvo uvršteno je u modul za zaštitu i unapređenje biljne proizvodnje, minimalno koriste hemijska zaštitna sredstva i to uglavnom na biljnoj bazi. Regularno vode evidenciju o svakom segmentu proizvodnje u knjizi polja, a namera je njihove službe da im predlože uvođenje Global gap sertifikata, kako bi stekli još veće poverenje kupaca na domaćem tržištu.
Sloga i organizovanost – ključ uspeha
Sloga i dobra organizovanost, ključ su njihovog uspeha, uz širok osmeh govori nam o njihovoj porodičnoj plasteničkoj proizvodnji, Senkova supruga Danilka Dinić, koja je godinama ranije radila kao trgovkinja. Nemaju mnogo vremena za predah i opuštanje, dodaje ona tokom obilaska jednog od plastenika.
Solidan im je kvalitet povrća ove godine baš kao i prodaja na lokalnim pijacama a kaže da se trude da osluškuju potrebe tržišta i prate trendove, nabrajajući trenutne sorte koje imaju u asortimanu kao što su: Kameleon, Amanda, Kaman i Dirigent.
Šaljivo se Danilka nadovezuje na pomenutu sortu da je glavni „dirigent“ na njihovom gazdinstvu njen suprug, a ostali članovi porodice se maksimalno trude da ga prate u stopu. Njihov 32-ogodišnji sin Milan među retkim je mlađim meštanima koji su ostali u selu Štrbac. Milan kaže da ih je u njegovom rodnom selu ostalo svega desetak mladih i da su svi angažovani na porodičnim gazdinstvima ali da malo ko od njih želi i u budućnosti da se bavi poljoprivredom.
Mladi napuštaju selo masovno
Njegov otac Senko ogorčeno dodaje da, ukoliko se ovakav negativan trend pravog egzodusa mladih sa sela nastavi, na sledećem popisu stanovništva u selima Istočne Srbije, ostaće prazni listovi. Sve to zavisiće, dodaje on, od narednih koraka koje država bude preduzela za revitalizaciju srpskih sela.
Stariji meštani, poput njega i Danilke, navikli su i na teža vremena i njima života van sela, kako zaključuje Senko, nema. Trudiće se da i ubuduće zadrže godinama stvaran kvalitet svog povrća a o proširenju je, za sada, teško govoriti.
Želje i mogućnosti, kaže naš domaćin, imaju. Problem je, pre svega, u prezasićenosti i neuređenosti tržišta ali i slaboj kupovnoj moći građana. Svom 32-ogodišnjem sinu Milanu, koji im pomaže u plastenicima, savetuje da sam odluči hoće li nastaviti život na selu ili u gradu, jer šta god da mu kaže bilo bi, zaključuje na kraju razgovora, podjednako pogrešno.
Opširnije pogledati u prilogu.
