Doroslovo kraj Sombora, je selo koje po odlivu stanovništva, deli sudbinu brojnih manjih mesta u Vojvodini. I pored toga što se znatan broj ljudi doselio u ovo selo iz ratom zahvaćenih područja tokom devedestih godina, stanovnika je duplo manje, a broj napuštenih kuća je sve veći. David Varga, jedan je od retkih svojih vršnjaka, koji nije otišao da radi u inostranstvo, već je ostao na nasleđenom poljoprivrednom imanju. U tom mestu, koje broji oko 500 stanovnika, ima dva ugostiteljska objekta, nema prenoćišta ni benzinske pumpe, a vrtići i osnovna škola su gotovo prazni. Odlazak mladih ne čudi, dodaje David, jer imaju nekoliko izbora – da čekaju posao na birou, da rade za minimalnu zaradu, ili da spakuju kofere i hleb zarade u tuđini. David i njegova supruga su još od srednjoškolskih dana znali da će poljoprivreda biti njihov životni poziv. Čim je napunio 18 godina, registrovao je gazdinstvo, i na 12 jutara zasnovao proizvodnju, danas obrađuje 200 hektara.
Suša desetkovala rod svih kultura
Ratari u somborskom ataru, kao i njihove kolege u ostatku zemlje, nadali su se boljoj zaradi od prošlogodišnje, kada je, primera radi otkupna cena pšenice bila oko 21 dinar. Zbog drastičnog poskupljenja đubriva, goriva i drugih inputa, ovogodišnja cena od 34 do 36 dinara za kilogram pšenice, koliko je država ponudila, nije bila dovoljna, smatra ovaj mladi poljoprivrednik. Po njemu, otkupna cena je trebala da bude minimalno 40 dinara za kilogram, kako bi se pokrili svi inputi i troškovi.
David kaže da ne pamti kada je žetva u njihovom kraju trajala tako kratko, završena je već početkom jula. Suša, kakva ih je poslednji put zadesila 2012. godine, je znatno smanjila prinose i u Zapadnoj Bačkoj. David je prošle godine imao 42 metra po jutru, a ove, svega 31 metar po jutru. Očekivane padavine u decembru i januaru su izostale, što se neminovno reflektovalo na prinose. Ratari svakog dana gledaju u nebo iščekujući padavine, ukoliko budu izostale, to će se neminovno odraziti i na prinose ostalih kultura, pre svega suncokreta, kukuruza i soje.
U dvorištu kao na sajamskoj izložbi mehanizacije
Imao je naš domaćin ambicije da se oproba i u stočarskoj proizvodnji, ali je u selu teško mogao da nađe ispomoć. Na 200 hektara,Varga proizvodi pšenicu, ječam, suncokret, kukuruz. Kako kaže, gajio je jedno vreme i šećernu repu i uljanu repicu, ali je zbog raznih problema oko proizvodnje, odustao.
U dvorištu ovog mladog ratara, parkirana je savremena mehanizacija, i kako kaže, kompletirao je sve mašine koje su mu potrebne za rad u polju, a često ga u selu angažuju i za uslužnu žetvu. David i njegova supruga prate sve državne konkurse za pomoć mladim poljoprivrednicima, preko mađarske fondacije „Prosperitati“, a prošli su i na konkursu za IPARD sredstva.
Država bi trebala više da osluškuje potrebe mladih poljoprivrednika
Imao je prilike da obiđe i nekoliko gazdinstava u Nemačkoj i Austriji. Kako nam je rekao, tamošnji ratari obrađuju maksimum 100 hektara, a uz ogromnu podršku države, četvoročlane porodice mogu da žive sasvim pristojno. To nije slučaj i kod nas, razočarano dodaje David, koji apeluje na državu da više osluškuje potrebe mladih poljoprivrednika i da ih motiviše za ostanak na selu.
David je istinski zaljubljenik u poljoprivredne poslove, i navikao je na težak rad na tropskim temperaturama. Želja mu je da u godinama koje slede povećava hektare zemlje, a njegova porodica – supruga, trogodišnji sin i ćerkica, su mu najveći podstrek da u tome i uspe.
Sagovornik: David Varga, poljoprivrednik iz Doroslova kod Sombora
