Od svog povrća, artičoka je najintrigantnija zbog svoje spoljašnjosti koja podseća na oklop, i jedna je od prvih biljaka koju je čovek počeo da gaji za svoju ishranu. Ta mediteranska biljka smatra se superhranom, jer je najbogatija antioksidansima, i zato i ne čudi što se sve više domaćina u Srbiji, odlučuje za njen uzgoj. U prvim prolećnim danima, obišli smo zasade artičoka Zorana Tomića, proizvođača lekovitog bilja u Bavaništu, koji je nesebično podelio sa nama sve tajne oko uzgoja te lekovite i sve traženije biljke.
Artičoka je višegodišnja biljka koja se proizvodi iz semena, a seje se standardnim pneumatskim mašinama. Prve godine bude jedan do dva otkosa, druge do četiri, a treće i do pet otkosa, u zavisnosti od količine padavina. Tomić kaže da je reč o veoma zahvalnoj biljci, jer ne zahteva mnogo vode, poput drugih biljnih vrsti, pogoduje joj černozem, koji je dominantan u tom ataru, zahteva međurednu kultivaciju standardnim mašina, koje se koriste i u ratarenju. Prihrana se vrši veštačkim đubrivom ili stajnjakom.
Artičoka trpeljiva na visoke temperature
Zoran Tomić, koji se smatra najiskusnijim proizvođačem lekovitog bilja u Bavaništu, artičoku gaji na oko 7 hektara. Kako kaže, jedan od razloga zbog kojeg se opredelio za njen uzgoj jeste i visoka trpeljivost na ekstremno visoke temperature. Prošle godine je, kako ističe, imao četiri košenja te biljke, što je veoma dobar prinos.
Kako nam je otkrio, svaka biljka koja poseduje bodlje, iglice, poput artičoke, bolje podnosi visoke temperature od biljaka koje imaju širok list.Godišnji prinosi od te biljke su oko 25 tona po hektaru, što je odličan rezultat. Ukoliko joj se obezbede dovoljne količine vode i hranljivih materija, artičoka do aprila meseca izraste do visine od metar i 20 centimetara, kada počinje njena berba. Ubira se mehaničkom kosilicom, potom se u prikolicama transportuje na mesto gde se vrši selekcija, odnosno odvajanje listova od lisnih nerava, potom slede sušenje, pakovanje i distribucija.
U čast mediteranske lepotice
Površine na kojima se artičoke gaje nisu presudne kada je u pitanju profitabilnost, ona može da bude jednako isplativa i ako se radi na malim površinama, ali ako se radi kvalitetno i stručno, i obrnuto. Budući da ova biljka nije mnogo zastupljena na domaćem tržištu, plasman je zagarantovan, a takva je i zarada. Svima koji su zainteresovani za uzgoj ove „mediteranske lepotice“, Zoran, na kraju naše posete, poručuje da potraže njihovo Udruženje u Bavaništu, a najbolje je da to učine krajem avgusta, na tradicionalnoj manifestaciji „Dani lekovitog bilja u Bavaništu“.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Zorana Tomića, poljoprivrednik iz Bavaništa
