Svaka treća kuća u Laliću prazna – Kako zadržati mlade u selu?

Negativan trend odumiranja sela, nije zaobišao ni nekada uzorno i dinamično bačko selo Lalić, u opštini Odžaci. Na glavnoj ulici smo, od retkih prolaznika, zatekli samo vremešnije meštane, a u manjim ulicama, urušene i zaparložene kuće. Lalić je selo u koje rode sve ređe sleću – priča nam jedan od najuzornijih povrtara, Pavel Valent, koji je još uvek vitalan i aktivan, iako je na pragu sedme decenije. Kako nam je rekao, svaka treća u tom selu je devastirana i napuštena. Reč je o domaćinstvima koja su se nekada ozbiljno bavila govedarskom ili živinarskom proizvodnjom, ali mlađi naslednici nisu imali interes da nastave tradiciju, i većina njih se preselila u Novi Sad ili druge veće gradove ili u inostranstvo.

Na bačkim poljima rade sezonci iz Bangladeša i Nepala

To se, kako ističe naš sagovornik, neminovno reflektovalo na svakodnevnu proizvodnju onih koji su ostali sa svojim porodicama. Pavel kaže da sve teže mogu da dođu do pomoćne radne snage, angažuju se uglavnom stariji sezonski radnici iz regiona, pa čak i iz Bangladeša i Nepala. Srećna je okolnost, kako ističe, da se njegov sin opredelio za ostanak na selu, i što mu je maksimalna podrška, kako u radovima na polju, tako i prilikom prodaje robe.

Poruke meštana nadležnima

Za život na selu opredelio se i četrdesetogodišnji Vladimir Valent, kako kaže, nasleđeno gazdinstvo ne bi menjao ni za šta na svetu. Vladimir je i tokom studiranja na Ekonomskom fakultetu u Subotici, svaki slobodan trenutak koristio kako bi se našao svojim roditeljima, koji su vredno radili kako bi njega i njegovu sestru izveli na pravi put. Ovaj mladi ratar, kaže da je, prema poslednjem popisu, u Laliću evidentirano oko 1.250 meštana, ali je broj onih koji zaista i borave i rade u selu oko 750.

Godišnje u tom selu bude oko 50 sahrana, a rodi se svega desetak beba. Iako najveći deo dana provodi na domaćim drumovima, zbog prirode svog posla, 39-ogodišnji Damjan Vučenov, u smiraj dana, se rado vraća na porodično gazdinstvo u Laliću, koje je izgradio još njegov pradeda.

Tokom pandemije koronavirusa, naročito kada je proglašeno vanredno stanje, i kada je bila propisana zabrana kretanja, mnogi njegovi vršnjaci su mu, kako ističe, zavideli na slobodi koju je imao na imanju, i ne mali broj njih je i poželeo da se vrati u selo. Da bi bilo produžetka života i neke perspektive na selu, naši sagovornici imaju i poruke upućene nadležnima.

Vladimir Valent smatra da bi nadležni trebalo da ograniče površine koje se mogu obrađivati, kako bi i mladi koji su zainteresovani za ratarsku proizvodnju, dobili priliku da dođu do većeg broja hektara, kako bi im ta proizvodnja bila i isplativa.

Trend odumiranja sela se teško može zaustaviti

Budući da je većina mladih iz Lalića svoju budućnost potražila van njiva, malo je verovatno da će ih išta vratiti u seoske atare – smatra poznati proizvođač povrća u tom kraju, Martin Vajs. Naš sagovornik, kaže da program Ministarstva za brigu o selu, kojim se mladi bračni parovi subvencionišu za kupovinu kuća na selu, nije dovoljan potez, jer život na selu podrazumeva i bavljenje poljoprivredom, ti mladi od nečega moraju i da prežive.

Imajući u vidu sve navedeno, pitali smo naše sagovornike, kakve su onda perspektive razvoja sela u Srbiji, ima li mesta tračku nade, gotovo jednoglasno su nam odgovorili da nisu optimistični, i da se, po njihovom mišljenju, trend odlaska mladih i odumiranja sela, neće moći sprečiti, što pokazuju i primeri iz Francuske ili Japana, čije vlasti su objavile da u zemlji postoje milioni praznih kuća, koje će biti dostupne i za nešto manje od 500 američkih dolara.

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.