Vest da će hladnjačari ove godine malinu otkupljivati po ceni od 160 do 200 dinara, odjeknula je čačanskim, dragačevskim, ivanjičkim i ariljskim krajem, kao bomba, unevši dodatni nemir u redove malinara. Tako niska otkupna cena je, kako su nam se nakon sastanka sa ministarkom poljoprivrede, požalili nezadovoljni proizvođači iz Mirosaljaca, Trešnjevice i Arilja, dolivanje “benzina na vatru”, jer su tamošnji malinjaci pretrpeli ogromne štete i zbog prekomernih padavina tokom maja i juna. Malinari čekaju poteze države, ako ostane ova otkupna cena, najavljuju obustavu branja i blokiranje hladnjača.
Kako nam je ispričao Radiša Đukić, iz Mirosaljaca, koji se već godinama bavi uzgojem „crvenog zlata“, dok su mu oči bile puna suza, ovu godinu će pamtiti kao jednu od najneizvesnijih, i ukoliko otkupna cena bude ostala od 160 do 200 dinara za kilogram, većina, ionako prezaduženih proizvođača, će stići do ruba propasti.
Za ovu otkupnu cenu malinari ne žele da ulaze u malinjake
Nepristojno niske otkupne cene, koje otkupljivači nude proizvođačima pred novu otkupnu sezonu, dovešće do iskrčavanja malinjaka, jer mnogi domaćini, uprkos odličnom rodu, neće imati novca da plate svoje berače – vidno izrevoltiran nam je rekao Mladen Pantović iz Trešnjevice, sela koje je nadaleko čuveno po prvoklasnoj malini.
Iako su Mladenove maline sazrele, a mnogi plodovi su i opali na zemlju, njegovi radnici, u danima snimanja reportaže, nisu ulazili u malinjake, a ukoliko se država ne bude aktivnije uključila u rešavanje problema oko otkupa, podeliće im makaze, da, u znak protesta, poseku ceo zasad.
Ni njegov 19-ogodišnji sin Marko, koji je, za punoletstvo registrovao gazdinstvo na svoje ime, nije zadovoljan cenom koju su ponudili hladnjačari. Ovakva situacija će, po njegovom mišljenju, dodatno demotivisati ionako mali broj mladih koji su se odlučili za život i rad na selu.
Vlasnici hladnjača ne pristaju na povećanje cene
Njihov komšija Milorad Miletić, kaže da je na selu oduvek važila izreka “bolje brza propast, nego spora zarada”, i zato ne osuđuje svoje kolege koje su odlučile da poseku ili pokose malinjake. Dok se znoj slivao sa njegovog čela, budući da smo reportažu snimali u najtoplijem delu dana, resornu ministarku i članove njenog tima je pozvao u jednodnevni boravak u njegovom malinjaku, u svojstvu posmatrača, da se uvere koliko je to mukotrpan rad na ugrejanom suncu, a ukoliko bi i dalje smatrali da je cena od 200 dinara za kilogram dovoljna, on bi im poklonio sav ovogodišnji rod.
Dragoslav Drago Planojević nije hteo da napušta svoje rodno selo Mirosaljce, jer je želeo da nastavi porodičnu tradiciju proizvodnje malina. Zatekli smo ga vidno razočaranog, u danu berbe, ali kako nam je rekao, njegova supruga i on još uvek imaju veru u to da će doći vreme kada će srpski domaćini moći da žive od svog rada.
Iako su i prethodnih godina proizvođači “crvenog zlata” imali razloga za brigu, uspevali su da se održe u toj proizvodnji, i niko nije, ostvarivao ekstra profite, za razliku od, kako je istakao Planojević, hladnjačara.
Zbog nepovoljne otkupne cene, bez posla ostali i sezonski radnici
Ariljski malinari su odlučni, ovogodišnja otkupna cena maline mora da bude minimum 360 dinara, u suprotnom najavljuju obustavljanje branja i blokiranje hladnjača. Govoreći o nepovoljnoj situaciji u kojoj su se, ne svojom krivicom, našli srpski malinari, predsednik Odbora Udruženja malinara „Vilamet“ iz Arilja, Živorad Novitović, koji je učestvovao u svim dosadašnjim razgovorima sa ministarkom poljoprivrede, Jelenom Tanasković, rekao je da je proizvođačima berba kao sportistima Finale Lige šampiona.
Ako malinjaci ostanu neobrani to će se odraziti na oko pola miliona ljudi u Srbiji, jer od proizvođača zavise i sezonski radnici, i vlasnici hladnjača, i mnogi drugi u tom lancu proizvodnje.
Primarni cilj borbe Udruženja malinara „Vilamet“ iz Arilja, jeste da svi u tom lancu proizvodnje budu zadovoljni. Budući da vlasnici pojedinih hladnjača u tom kraju nisu želeli da stanu pred kameru, ne znamo njihove stavove i jesu li zadovoljni aktuelnom situacijom pred novu otkupnu sezonu.
Svoje nezadovoljstvo, ali i strepnju za egzistencijom svojih porodica, sa nama su podelili sezonski radnici, kojima je rad u malinjacima jedini izvor prihoda. Četrdesetogodišnji Dalibor iz Surdulice, koji je nezaposlen, kaže da se članovi njegove porodice sezonskim branjem malina bave već pet godina, i da je ovo prva godina kada ih je gazda morao poslati kući, jer neće biti u mogućnosti da ih isplati.
Dnevnice koje bi zaradili su im potrebne kako bi obezbedili ogrev i druge potrepštine za prezimljavanje, a budući da će se ovog leta u svoju Surdulicu vratiti praznih novčanika, njemu i velikom broju radnika iz okolnih sela, ne preostaje ništa drugo nego da organizuju štrajk glađu.
Ni njegova supruga Zorica, i njihov zet Jumer, nisu mogli da sakriju zabrinutost na svom licu, zbog novonastale situacije. Kako su nam rekli, nemoćni su da bilo šta promene, dovedeni su u ćorsokak, i apeluju na nadležne da utiču na trenutnu situaciju.
Sve strane su čvrsto na svojim pozicijama, čeka se rasplet
Država je jedina koja može nešto da učini, i čije poteze sa nestrpljenjem iščekuju svi malinari, kako su napomenuli u jednom od najstarijih Udruženja malinara “Vilamet”, koje postoji od 1997 – me godine.
Nadležna ministarka, Jelena Tanasković, je na jednom od sastanaka sa predstavnicima Udruženja malinara, obećala da će se založiti za to da se pronađe adekvatno rešenje, kako za proizvođače, tako i za otkupljivače, a od njenih poduhvata, zaključuju naši sagovornici, zavisiće hoće li to jagodičasto voće ostati neobrano, biti prosuto po ulicama, ili će u njemu uživati, kako domaći, tako i evropski konzumenti.
