Proizvodnja voćnih sadnica je zanat po kojem su poznati meštani sela sa leve obale Zapadne Morave. Jedno od tih sela je i Milutovac. Tu smo obišli vrednog domaćina Mileta Stanisavljevića. Njegova porodica se kalemarstvom oduvek bavi. Reč je o zanatu na koje meštani ovog dela Srbije gledaju kao na dar od Boga.
‚‚To je nešto što je neobjašnjivo drugim ljudima. Niko u Srbiji ne može da prozvede sadnice kao mi. Jednostavno, to nas je Bog nagradio. Jedino mi sa kalemarom možemo da proizvodimo sadnice ili lozne kalemove za grožđe. Ipak je to zanat koji nam je od Boga. Taj zanat ne može da se nauči na fakultetima.‚‚ – objašnjava Mile Stanisavljević.
Nekada se ovde svaka kuća bavila proizvodnjom loznih kalemova koji su izvoženi u Rusiju. Međutim, sve je manje ljudi pa je manje i proizvođača. Oni koji su istrajali, sada proizvode veće količine, objašnjava nam naš domaćin. Mile danas proizvodi voćne sadnice pa se u okviru njegovog gazdinstva proizvede oko 60 000 sadnica raznih voćnih vrsta. Tu su višnje, šljive, breskve, lešnik, jabuke i mnoge druge voćne vrste. Više od polovine njegove proizvodnje završi u izvozu a posebno sadnice jabuke koju izvoze za Kazahstan.
‚‚Ranije smo se više bavili loznim sadnicama, međutim to u zadnjih 10 godina stagnira. Prešli smo na proizvodnju sadnica čija je bila velika potražnja u Srbiji i na ruskom tržištu. Zadnjih 3 – 4 godine su bivše republike Rusije u ekspanziji pa je nama to dobro došlo.‚‚ – ističe Mile.
Potreban ‚‚lisičiji instinkt‚‚ za proizvodnju i plasman
Na pitanje kako planira svoju proizvodnju, naš domaćin kaže da je i tu potrebno veliko iskustvo i kako je on to nazvao ‚‚lisičiji instinkt‚‚.
‚‚Poučen iskustvom iz ranijih godina, postoji mera koja ne bi trebalo da se pređe. Inače se dobija previše sadnica i imamo pako na tržištu. Negde oko 60 000 sadnica svake godine. To je manje više sigurno za prodaju. Višnja je bila u ekspanziji par godina, međutim sada je dosta sađana pa smo i mi morali da smanjimo.‚‚ – napominje Mile.
Osim višnje jedno vreme dominirala je i trešnja, kruška, orah i lešnik. Ono što ima konstantnu potražnju je šljiva, za koju naš domaćin kaže da je budućnost Srbije.
‚‚Desetak godina Srbija se bavi voćarstvom. Ekspanzija sadnje jabuke i kruške. Međutim, Srbija, Šumadija i ovaj deo zemlje će uvek biti zemlja šljiva. To je nepobedivo. To je već hiljadu godina staro i to će ostati sigurno. Šljiva će pobediti.‚‚ – zaključuje Mile.
Naš domaćin ima i svoje plantaže jabuke i kruške. Prošlu godinu ocenjuje kao izuzetn kad je rodnost u pitanju. Na žalost to nije ispraćeno zadovoljavajućim cenama. Mile ima i hladnjaču pa je deo jabuke čekao bolju cenu. Uspehom smatra i to što ju je svu prodao.
Prodajna sezona dobra, nada se još boljem
Novu proizvodnu sezonu su obeležili mrazevi koji su ostavili posledice u mnogim delovima Srbije. Moguće je da će rod ove godine biti manji a cena realnija, smatra naš domaćin. Što se sadnica tiče, Mile očekuje još bolju prodaju od prošlogodišnje.
‚‚Što se tiče sadnica, prodali smo veoma dobro. Takoreći ceo asortiman je prodat. Mislim da će na jesen biti još malo bolje. Ima indicije da naši kupci iz Kazahstana su u još većoj potražnji.‚‚ – nada se Mile.
Naš domaćin kaže da se on posla ne boji i da je spreman i da proširi proizvdnju ako treba. Malo te planove remeti nedostatak radne snage. Nada se da će tradicija, proizvodnja voćnih sadnica i kalemarstva ipak ostati sačuvana i da će ljudi naći interes u svemu tome.
