Ekipa emisije „U našem ataru“, bila je u zasadu jabuke u okolini Topole, u srcu Šumadije, gde je ove voćna vrsta primarna u proizvodnji. Zbog niske otkupne cene poljoprivrednici razmišljaju da li će uopšte biti isplativo da oberu svoje jabuke. Otkupna cena diktira sve, a čini se da pored svih nevolja koje mogu da zadese jedanog proizvođača, najveća je ona na relaciji sa državom.
Poljoprivredni proizvođači u Srbiji najčešće se žale na subvencije koje ili kasne ili složena birokratija onemogućava da se do njih dođe. Država, sa druge strane kaže, da radi sve što je u njenoj moći da pomoć stigne do onih kojima je potrebna i time podigne poljoprivredu naše zemlje na nivo na kome može da bude konkurentna.
Subvencije za gorivo neophodne
Usitnjene parcene i komasacija, tj. ukrupnjavanje poseda, koji se sporo sprovodi još je samo jedan u nizu problema ovog dela Srbije. Teško je doći u posed većih zasada, što je u samom startu ograničavajuća okolnost prilikom planiranja ozbiljnije proizvodnje. U šumadijskom kraju najčešće je zastupljena sorta jabuke ajdared, zasad koji smo posetili je u 8 godini, a prema rečima našeg sagovornika, domaći sadni materijal, ni u jednom segmentu ne zaostaje za uvoznim sadnicama iz Italije ili neke druge evropske zemlje. Jedina razlika je u nižoj ceni koštanja po biljci.
Kada je konkretno reč o subvencijama, domaćinstvo porodice Gavrilović iz Vinče, kod Topole, dobilo je pomoć za mehanizaciju, traktore i druge priključne mašine, ali i pored toga , to nije dovoljno, jer bez subvencija na gorivo ne može da se pravi računica.
Iz perspektive našeg sagovornika, svake godine ovo domaćinstvo državi doprinese sa oko 20 hiljada evra, dok za uzvrat ne dobija ništa. On tvrdi da smo mi jedina zemlja u Evropi bez subvencije na gorivo.
Ova godina je bila puna izazova i za voćare. Bilo je izmrzavanje u aprilu, a posle je nastupila suša. Ni štetočine nisu zaobišle zasade. Berba jabuka i u Novom Slankamenu je u toku, a kvalitet je bolji nego što su se nadali.
Otkupna cena jabuke ekstremno niska
Berba pojedinih sorti jabuke traje sve do pozne jeseni, voćari ovog, ali i drugih krajeva žale se na ekstremno nisku otkupnu cenu. Pojedini čak razmišljaju da se uopšte i ne upuštaju u berbu zbog niske rentabilnosti, jer kako kažu, na manjem su gubitku ako je ne oberu. Po jednom kilogramu voćare berba košta od 13-14 dinara, a ajdared kao najzastupljenija sorta ne može da se proda ni za 15 dinara, pa ukoliko se ništa ne bude promenilo jabuka će umesto u hladnjači ostati na zemlji. Veselin ne namereva da proširuje zasade, jer i od ovoga što ima, trenutno jedva sastavlja kraj sa krajem. Naslednici svoju sreću vide u većim gradovima, a on sam ne može dalje.
Manji proizvođači bez zadruge, organizovanog otkupa i pomoći države, sva je prilika da nemaju velike šanse za opstanak. Ostaje da se vidi kako država može sistematski i planski da pomogne proizvođačima da modernizuju svoje zasade, primene savremenije tehnologije u njima i podignu produktivnost, a samim tim dobiju i više plodova prve klase kao i neizostavno bolju zaradu.
Pogledajte više u video prilogu.
