Nadica Ćirić, koju od milja svi zovu baka Naca, junakinja naše priče o očuvanju tradicije i razvoju seoskog turizma, jedna je od svega stotinak meštana staroplaninskog sela Balta Berilovac ali je gotovo jedina koja se trudi da sačuva sve čarolije istočne Srbije.
Ova autentična promoterka pomalo zaboravljenih tradicionalnih vrednosti, vrlo živopisnog starinskog govora, tipičnog za taj deo naše zemlje, kaže da je nekada u tom selu živelo preko 500 meštana a danas ih je iz dana u dan sve manje.
Kako je nastao toponim Balta Berilovac
O nazivu svog mesta rođenja kaže da je nastao kao posledica akrobacija slova i slogova. Legenda kaže da je u prošlosti na tom mestu postojala močvara i oko tog blata okupljali su se, ili kako kaže naša sagovornica, zbirali su se lovci, te se pretpostavlja da još iz tog vremena potiče taj toponim.
Drugi izvori, pak, navode da je naziv sela najverovatnije nastao od ličnog imena seoskog kneza Berila. Zbiraju se lovci i danas u prelepom okruženju netaknute prirode, raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta tog planinskog sela nedaleko od Knjaževca, a zbiraju se sve više i turisti iz velikih gradova, željni tišine i svežeg vazduha – zadovoljno dodaje Nadica.
Deca zaboravila da uživaju u prirodi
Kada je ostala bez posla u lokalnom preduzeću, priča nam o počecima Ćirićeva, uz pomoć sina Slaviše i ćerke Slađane, ali i podsticajnih sredstava države, udahnuli su novi život porodičnoj kući ali su sačuvali i njen stari seoski šarm. Već jednu deceniju sklapaju prijateljstva sa turistima iz raznih domaćih i stranih gradova.
Sa suzama radosnicama u očima, prepričava nam Nadica razne anegdote, koje su joj draga uspomena ali i podstrek da nastave da se bave tim poslom, koji je ovoj srčanoj i energičnoj ženi, pre svega, zadovoljstvo.
Željna je, kaže, dečjeg žamora u dvorištu koji su prilagodili najmlađim turistima, nenaviknutim na igru na svežem vazduhu. Najveća greška mladih roditelja jeste što svoju decu od malih nogu navikavaju na moderne tehnologije umesto da sa njima borave u prirodi.
Balta Berilovac – selo sa preporukom
Godinama unazad, Balta Berilovac bilo je teško pronaći na karti ali od kada je porodica Ćirić širom otvorila vrata svog gostoljubivog domaćinstva, njihovo selo je na turističkoj mapi uvršteno kao mesto sa preporukom.
Jedan od razloga za to jeste i činjenica da je sve što se iznese na njihovu trpezu domaće – bilo da je iz bašte, sa njive, iz voćnjaka ili štale. Gospođa Nadica, kaže da joj nije teško da i u pola noći pripremi neki od lokalnih specijaliteta, pomalo zaboravljenih domaćih ukusa, pravih rariteta srpske gastronomije. Belmuž i dzipa najtraženije su slane poslastice.
Staroplaninski mezetluci
Srećna je okolnost, kaže tetka Nadica, što ima još uvek i mlađih meštanki koje su nastavile tradiciju svojih baka. Maja Tomić iz obližnjeg, gotovo napuštenog sela Vrtovac, jedna je od njih. Ova 47-ogodišnja kuvarica i domaćica u etno selu „Stara planina“ u Kalni, uz osmeh kaže da je do sada skuvala stotine nepravedno zapostavljenih mezetluka, poput belmuža, gužvica odnosno sarmica, trkanica, gibanica od domaćih kora ali i kiselica.
Maja kaže da su mnogobrojni gosti u jeku zimske skijališne sezone, obavezno posetili i njihovo etno selo, ušuškano u samom srcu Stare planine. Na listi njihovih gostiju, nije se našao niko, a da nije probao domaću voćnu rakiju ili sok od drenjine ali ni rženicu, kafu od žitarica, koja ukusom podseća na kakao – ponosno dodaje Maja.
Zapostavljeni stari seoski zanati
Nadica Ćirić se na to nadovezuje primerima da se do pre 20 godina čuveni staroplaninski kačkavalj služio za molitveni doručak u Beloj kući ali i da je po lokalnim pašnjacima paslo oko pola miliona ovaca i koza a danas jedva hiljadu.
Ne raduje je ni činjenica da su poslednjih decenija zapostavljeni i stari zanati, po kojima su umešne Srbijanke bile prepoznatljive. Dnevni boravak, u kojem smo snimili razgovor, nalaze se razne starine koje tetka Nadica brižljivo čuva, od ručno tkanih stvari preko raznih predmeta, koji danas više nemaju svoju primenu ali prkose zubu vremena.
Popularizacija turističkih potencijala
Da bi se ta slika promenila u budućnosti, potrebna je veća popularizacija turističkih potencijala toga kraja, smatra direktor „Poljoservisa“ u Knjaževcu, Dragan Kolčić, čiji saradnici prate rad mnogih seoskih domaćinstava.
Savetodavci 23 Poljoprivredne stručne službe iz Srbije, dobili su i osnovne smernice za rad sa seoskim gazdinstvima, na nedavno održanoj edukaciji u selu Rudno nadomak Kraljeva. Bila je to prilika za prezentovanjem originalnih tradicionalnih jela ali i drugih specifičnosti određenih područja.
Jedna od uloga Savetodavnih službi u radu sa gazdinstvima koja su se opredelila za seoski turizam biće i kategorizacija smeštajnih kapaciteta, ističe Kolčić i dodaje da je akcenat svakako na načinima privlačenja gostiju.
On ističe da poljoprivrednici treba u startu da budu svesni da je reč o dugotrajnom uhodavanju u posao koji, kako se pokazalo u praksi, najčešće traje od 3-5 godina i na tom putu čekaju ih brojne prepreke ali, kako napominje, u njihovom savladavanju imaće svu neophodnu stručnu pomoć savetodavaca „Poljoservisa“ u Knjaževcu, koji su do sada prisustvovali brojnim seminarima o ruralnom razvoju.
Da nije turista sela bi se ugasila
Da su imale drugačiju alternativu, možda bi i same napustile selo – složne su Maja i Nadica, ali su se i zapitale ako je život u gradu toliko težak, kao što se priča, šta nas onda tera da hrlimo u gužvu, stres, neizvesnost i da napuštamo prelepe krajeve.
Maja Tomić ne krije zabrinutost na svom licu. Kaže da su njeno rodno selo Vrtovac napustili svi mlađi meštani, ostala su samo staračka domaćinstva koja niko ne obilazi. Da im nije turista, kaže Maja, ne bi bilo ni razloga za paljenjem ulične rasvete.
Domaćinski predstaviti lepote zavičaja
Često je naša tetka Nadica bila pod sjajem reflektora brojnih televizijskih ekipa a sve sa ciljem da na domaćinski način predstavi prirodne lepote svoga zavičaja. Dok je noge, mozak i srce budu služili, kaže, spremno će dočekivati putnike namernike.
Na kraju naše posete veselo i srdačno ih je pozvala u svoj Balta Berilovac, rečima da kada jednom prekorače prag njihove „Vile Babin zub“ i provedu sadržajnih nedelju dana na Staroj planini, zaboraviće na Kopaonik, Zlatibor i Divčibare i postaće njihovi redovni gosti poput hiljade turista pre njih.
Opširnije pogledati u prilogu.
