Na gazdinstvu Uglješ u Kovilju se ratarska i stočarska znanja i iskustva prenose sa kolena na koleno već dugi niz generacija. Danas Dragoslav, zajedno sa svojim bratom vodi gazdinstvo. Dok je brat zadužen za ratarsku proizvodnju, naš sagovornik više vodi računa o stočarskom delu.
U porodici Uglješ su se ranije više bavili tovom junadi, a devedesetih godina su mlađe snage počele da se bave proizvodnjom mleka, da bi se u poslednjih deset godina opet vratili tovnom stočarstvu.
Povratak na tovno stočarstvo
U štali Uglješ preovladava simental rasa, ali imaju nešto i crnog holštajna. Iako im je Krčedinska ada blizu, naš sagovornik kaže da ne vode goveda na ispašu, jer zahvaljujući ratarstvu, proizvedu dovoljne količine hrane za svoje potrebe.
Od pre četiri godine ovo gazdinstvo sarađuje sa lokalnom mlekarom koja od njih otkupljuje mleko. Dragoslav kaže da je ugovoren otkup i redovna isplata, mada bi cena mleka mogla biti viša.
Kako obrađuju dosta zemlje, Dragoslav kaže da bi im dobrodošao još jedan traktor sa priključnim mašinama, te da će koristiti davanja države kada je reč o ovakvim pogodnostima. Osim toga, uzimaju i subvencije za umatičena grla.
Smer razvoja u budućnosti
U kom smeru će se dalje razvijati ovo gazdinstvo, nije izvesno. Trenutno uspevaju da balansiraju između prodaje mleka, tova junadi i ratrskih viškova. No, na čemu će akcenat ubuduće biti zavisi od mnogo faktora.
Naš sagovornik kaže da je najveći problem, sa kojim se suočava u proizvodnji, to što ni za šta nema zagarantovane cene i ugovorene proizvodnje.
Problem će biti, kaže, i sa ovogodišnjim rodom pšenice, jer je suša uzela 30 odsto, a govori se o otkupnoj ceni od 16 dinara, a njih je toliko izašla proizvodnja. Dragoslav kaže da bi otkupna cena pšenice trebalo da bude između 20 i 22 dinara, da bi seljaku nešto ostalo.
Opširnije pogledati u prilogu.
