FARMA KRAVA U SELU BEZ PUTA
Porodica Pavlović iz sela Mramorac kod Smederevske Palanke se oduvek bavi stočarstvom. Tu tradiciju je od dede, pa preko oca, nasledio i Bojan. Trenutno ima desetak krava na muži, a bavi se i tovom bikova. Međutim, ni malo nije lako održati tu tradiciju uz sve probleme i turbulencije koje godinama prate domaći agrar, priča nam naš domaćin.
“I deda i otac su se time bavila, pa sam i ja rešio da to nastavim. Mada, nema tu neke zarade. Često mi dođe da rasprodam sve ovo, da odustanem. Jako je teško, pogotovo kad sve presabereš i oduzmeš.” – kaže Bojan.
Štalski prosek je do 17 litara, priča nam Bojan, a mleko predaju jednoj kragujevačkoj mlekari. Trenutnom cenom mleka baš i nisu zadovoljni, a na sve to kasni i ono što ih sleduje od države.
“22,80 dinara je cena mleka, bez premije. A i ta premija nam kasni, dugo. Čekamo za premiju, pa za junice iz 2017. godine.” – priča nam naš domaćin.
Oduvek se naši domaćini bave i tovom junadi. Ne kupuju telad, već tove svoje, ali uprkos brojnim najavama u vezi sa otkupom junećeg mesa, i nadanju ovih vrednih domaćina, situacija nije sjajna ni u ovoj grani stočarstva, kaže nam Bojan.
“Tovimo samo svoje, nema računice kada kupuješ, ni ovako nije sjajno. Cena je nikakva, oko 1,8-1,9. I to ako neko dođe da kupi. Pa onda čekaš na pare duže od 2 meseca.” – kaže naš domaćin.
SELO BEZ PUTA U 21. VEKU
Uz lošu situaciju u domaćem stočarstvu, meštane ovog sela muči i to što nemaju put, te su im svi poslovi pa i njihova svakodnevica dodatno otežani. Kupci za bikove ne mogu da dođu do njih, mlekare takođe. Sve ovo deluje kao da se ne dešava u 21. veku, iako svakodnevno slušamo o tome kako je važno zadržati ljude i mlade na selu.
“Zimi je problem sneg, sad kad padne kiša on ne može da se spusti do nas kamionom. Ne vredi nam ni da imamo laktofriz, već mi kantama vučemo mleko gore do puta. I tako je od kad ja pamtim. Imamo i dosta dece ovde u selu, ali nikoga to ne interesuje.” – kaže Bojan.
Inače, kažu da je problem što im kuće pripadaju jednoj opštini, a štale drugoj, a meštanima zaista nije važno koja opština će im izgraditi put koji toliko godina priželjkuju.
“Pa to je oko kilometar puta, zar je to neka velika investicija? Nasipamo mi to, ali voda odnese. Dve opštine su to. Jedni kažu pitajte tamo gde glasate, ovi drugi takođe neće, tako da nam nije lako.” – priča nam Bojan.
Interesantno je i za pohvalu što ovi ljudi ne odustaju, bore se i rade, ali je pitanje da li će njihova deca biti spremna da se toliko muče, ili će spakovati kofere i lepši život potražiti negde gde bar imaju osnovne uslove za život. Onda će ovaj zaseok ostati pust, a poljoprivredna porodična tradicija uzgoja krava biti prekinuta zauvek.
