Vukosavu Todorović je ljubav iz Doboja dovela u Kulu, a sa sobom je donele i ljubav koju od malena gaji prema biljkama i baštovanstvu. Tako je uz puno rada i truda u svojoj baštici napravila “Vukicin azil za biljke.” Cilj joj je kako kaže da pokaže kako se na malim površinama može uzgajati veliki broj biljaka. Naša domaćica danas ima jednu ozbiljnu kolekciju semena iz čitavog sveta.
“Ja bukvalno sakupljam biljke, pa mi je pala na pamet ideja da taj moj rad nazovem Vukicin azil za biljke. Pa me često pitaju da li i korov može u taj azil, a ja kažem zašto da ne? Sve biljke su dobrodošle.” – kaže Vukica.
Tako je sve krenulo. U početku je semena kupovala, pa se povezala sa ljudima iz sveta baštovanstva, sa kojima radi razmenu semena. Danas u svojoj kolekciji ima 265 sorti paradajza, oko 200 sorti paprika, 29 sorti patlidžana, stotinak sorti tikvi. U Vukičinoj bašti možete naći čitavu paletu cveća, začinskog bilja. Mogli bismo reći pravo bogatsvo od oko 800 vrsti biljaka čiji mirisi se šire ovom baštom. Ovo je kao što vidite Vukicina kancelarija, s obzirom na to da nije zaposlena te je svu pažnju usmerila ka vrtlasrtvu. Vukica voli da kaže da je dokazala i sebi i drugima da se bez hemije može proizvesti kvalitetno povrće. Zamolili smo je da sa nama podeli neke savete, za početak koja je uloga slame, jer smo primetili da su sve njene leje izmalčirane slamom.
“Malč nam čuva vlagu. Recimo kada odemo na more, ono zadržava vlagu, dovoljno da se biljke ne osuše. Osim toga i korov manje raste.” – ističe naša domaćica.
Kao što smo rekli, ovo je dokaz da na malom prostoru zaista možete uzgojiti dosta povrća. Kod naše domaćice iskorišćen je bukvalno svaki milimetar, kako na zemlji, tako i u šerpama, kantama, pa čak umesto muškatli, Vukosava na prozorima gaji papričice.
BAŠTU ČUVA POMOĆU SODE BIKARBONE, KOPRIVE, GAVEZA…
Ono što je važno u organskoj proizvodnji, jeste plodored kao i komšijski odnos između biljaka, odnosno koja se sa kojom slaže. Biljke iz iste porodice ne treba gajite jedne posle drugih, niti jedne uz druge. Osim povrća u Vukosavinoj bašti možete videti i cveće i začinsko bilje, koje je tu posejano smisleno i koje ima svoju ulogu, kao što su to recimo ove kadifice.
“One teraju nematode, razne kukce, zatim privlače pčele, bez kojih ne biso mogli opstati.” – priča nam Vukica.
E sad dolazimo do možda i najvažnije stvari, a to je kako se braniti od bolesti poštujući pravila organskog uzgoja.
“Skidam listove kada primetim neku bolest, zatim koristim mešavinu sode bikarbone, mleka i vode, odlično se pokazalo. Zatim sada je najezda martina, njih u početku skupljam, ali sadim i puno suncokreta pa onda oni idu na njih. Ili na karjevima bašte posadim nešto što oni vole, pa to žrtvujem za njih.” – objašnjava Vukica.
U ovoj bašti se ne koristi veštačko đubrivo, već stajnjak i mešavina koprive i gaveza koju Vukosava koristi kao azot na samom početku vegetacije. Da, dobro ste primetili, potrebno je puno truda i rada, ali i čitanja i učenja, kako bi se savladalo sve. Međutim, kada vas biljke nagrade zdravim plodovima, sva muka bude zaboravljena. Spomenuli smo da Vukicina kolekcija broji oko 800 vrsti biljaka, pa joj postavljamo pitanje: na koji način sačuvati semena?
“Sačuvati seme je najvažnije u ovom mom poslu. Biram najlepše plodove, iz njih vadim seme, sušim i čuvam u papirnim kesicama. Na proleće rasađujem, pa mi kuća liči na veliki plastenik.”
Vukici je ideja da u ovaj plemenit rad uključi i decu sa posebnim potrebama koji zaista mogu da oplemene svoj život kroz rad sa biljkama. A ono što joj je najneophodnije jeste bar jedan plastenik u kojem bi na još kvalitetniji način dala svoj doprinos čuvanju starih sorti povrća i proizvodnji zdrave hrane.
