Proglašenjem vanrednog stanja direktno ili indirektno pogođene su i sve grane poljoprivrede. Naša ekipa je razgovarala sa stočarima kojima je najveći problem planiranje muže, ali i ispaša stoke.
Konkretno, porodica Vlašić iz Izbišta se bavi ovčarstvom, a ispaša im čini osnov proizvodnje. Kako su nam rekli, njihove ovce su veći deo godine na pašnjacima, a s obzirom na to da ih oni muzu, zelena masa im je veoma bitna zbog mleka. Trenutno se prilagođavaju merama zabrane kretanja, što će apsolutno uticati na količinu mleka.
Osim toga, mere zabrane kretanja utiču i na organizaciju same muže i to iz dva aspekta. Prvi je taj što su ljudi čije životinje se nalaze van gazdinstva, na salašima itd. prinuđeni da mužu obavljaju znatno ranije, kako bi stigli da se vrate kući. Drugi aspekt je taj što pomeranje muže značajno utiče i na same životinje.
Spasoje Stojiljković iz Botoša ima 30 krava na muži plus još toliko pratećih kategorija. Njihova ispaša je svakodnevna. Krave izvodi napolje ranije nego obično, a već oko 16:30 se vraćaju kući.
PROBLEM BEZ LAKTOFRIZA
Inače, kako nam kaže Spasoje, u Botošu od 1700 stanovnika ima oko 700 krava. U velikom problemu su se našli ljudi koji nemaju svoj laktofriz, već mleko svakodnevno nose do otkupnog mesta. Oni su prinuđeni da mužu obavljaju ranije, što ostavlja posledice na produktivnost samih grla.
“Ja imam svoj laktofriz, a krave su mi kući, te sam sve nekako organizovao. Međutim, u problemu su ljudi koji svaki dan nose mleko do mlekare, a takvih je puno. Oni su morali značajno pomeriti mužu, jer i otkupna mesta skraćeno rade. Sve to je uticalo i na životinje, odnosno na količinu mleka. Krave ne vole veće vremenske oscilacije i to im veoma smeta. One su kao sat. Životinje su sada nervoznije, kao i ljudi. Puno bi nam svima značilo kada bismo mogli ostajati do 20 časova, jer duža ispaša, bolja nega, tačnija muža, znači više mleka.” – dodaje naš sagovornik, Spasoje.
