Mlekarstvo u Dražmirovcu

0
575
Agrosaveti---mlekarstvo---Drazimirovac---02
Timac AGRO

Dobar genetski potencijal, kontrolisana ishrana ali i dobrobit životinja, najvažniji su činioci za mlekarstvo. Ovim rečima započinjemo priču sa Bojanom Ivanović, stočarem iz Dražmirovca. Ovaj uzorni pomoravski domaćin, prva je generacija Ivanovića, koji se u potpunosti posvetio uzgoju stoke i  proizvodnji mleka. Porodica Ivanović odvajkada se bavila ratarstvom i stočarstvom. Nekoliko godina radili su i tov goveda ali im se taj posao, kako nam je rekao Bojan, nije isplatio. Zato su odlučili da se upuste u mlekarstvo, isključivo iz sopstvenih sredstava, s obzirom na to da nisu pristalice podizanja kredita.

Web-baner-OSR-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

Simentalska rasa dugovečnija i produktivnija

Bojan kaže da je njihovo stasavanje u farmu kakva je danas, išlo postepeno. Kupovali su grlo po grlo, radili su na njihovoj genetici, da bi sada u njihovim savremenim objektima vodili brigu o blizu 40 visokomlečnih krava muzara i steonih junica. Imali su i kravu rekorderku koja je davala i po 45 litara mleka. Trudili su se da održavaju taj prosek tokom godina. Što se tiče rasa, godinama su držali holštajn ali se vremenom pokazalo da je simentalska rasa dugovečnija i produktivnija.

2-Vertigo-Kalif-Mega-1120x180

Agrosaveti---mlekarstvo---Drazimirovac---01

Kontrola plodnosti zemljišta ključna

Da bi bili sigurni u kvalitet hrane koju daju kravama, Ivanovići sami proizvode žitarice za pripremu obroka. Bojan kaže da poseduju svu neophodnu mehanizaciju za obradu 40 – ak hektara zemlje. Uz pomoć supruge Nataše i dvojice sinova, sve poslove uspevaju da odrade u optimalnom roku. Poučen sopstvenim iskustvom, ovaj domaćin savetuje sve ratare početnike, da pre upuštanja u taj posao, obavezno poslušaju savete stručnjaka i odrade analizu zemljišta. Kako kaže, svestan je da je pre uzorkovanja zemljišta, napravio grešku time što je samoinicijativno pospešivao oranice fosforom, iako to nije bilo neophodno. Ispitivanja njihovog zemljišta pokazala su da je ono prezasićeno tim mineralom.

Web-baner-Luna-Experience-Vertigo-1120x180-V01

 

PROČITAJTE I...  Stočarska proizvodnja u selu Gornja Trnava

Farma Ivanovićevih primer dobre poljoprivredne prakse

Analiza zemljišta polazna je tačka svake ratarsko – stočarske proizvodnje, nadovezuje se stručna saradnica PSS u Jagodini, Verica Lazarević. Bojanov pristup poslu i način rada ističu kao primer dobre poljoprivredne prakse. Njihovu farmu svrstavaju u red najuzornijih u tom kraju. Lazarevićeva kaže da su tamošnji ratari svesni činjenice da se visoki i stabilni prinosi biljnih kultura, ne mogu postići bez optimalne količine fosfora u zemljištu. Poznato je, dodaje ona, da je ono u Pomoravlju osiromašeno tim važnim mineralom. Dobrobit životinja, takođe je izuzetno važna u proizvodnom lancu na farmi goveda, kaže naša sagovornica. Napominje da je porodica Ivanović pozitivan primer, kada je reč o higijeni i adekvatnim objektima za smeštaj krava. Ona ističe da većina tamošnjih poljoprivrednika nije dovoljno upoznata sa tim aspektom proizvodnje što će i biti tema na zimskim predavanjima.

Banner_728x90

Agrosaveti---mlekarstvo---Drazimirovac---03

Ekstra mlekarstvo – Mleko ekstra kvaliteta

Bojan Ivanović kaže da se mlekarstvo u ovom trenutku isplati. Sve svoje znanje i sredstva, ulagaće upravo u pospešivanje tog posla. Ponosno ističe da je njihovo mleko ekstra kvaliteta, proizvedeno po evropskim standardima. Na naše pitanje da li je zadovoljan odnosom države prema domaćim stočarima, Bojan sa kratkom zadrškom odgovara da jeste ali samo delimično. Kada je reč o subvencijama, kaže da su dobrodošle i da mu odgovara i visina sredstava od 25 hiljada dinara po grlu i 7 dinara za litar mleka. Međutim, većina stočara negoduje zbog kašnjenja u isplati, navodeći podatak da im novac, neretko legne tek nakon godinu, što im otežava planiranje proizvodnje za narednu sezonu.

Biofor baner 728x90

Nekada uzorni stočari danas gastarbajteri u Švajcarskoj

Do pre nekoliko godina, naš sagovornik imao je desetak kolega stočara iz okolnih sela, sa kojima je mogao da razmenjuje iskustva. Bilo je nekoliko pokušaja udruživanja, ali nijedno od tih udruženja nije opstalo. Zabrinjava ga činjenica da se iz godine u godinu, smanjuje broj stočara ali i meštana njegovog rodnog Dražmirovca. Kako nam je rekao, većina njih uhlebljenje je potražila u nekoj od zapadnih zemalja, pre svega u Švajcarskoj. Iako je i sam imao nekoliko primamljivih ponuda za rad u inostranstvu, kaže da se nije premišljao. Zadovoljan je svojim poslovanjem. Sa kompanijom koja mu već 7 godina preuzima svu količinu mleka, ima odličnu saradnju. Nema primedbi ni kada je reč o otkupnoj ceni. Kaže da bi voleo kada bi bilo više proizvođača mleka, kako se ne bi desila situacija da zbog malih količina mleka, cisterne otkupljivača ni ne dolaze do otkupnog mesta u Dražmirovcu, da preuzmu sirovinu.

PROČITAJTE I...  Jedina farma krava u selu Kolut

Obnova farme prioritet

Uprkos činjenici da je svaka druga kuća u tom selu prazna, Bojana ne napušta optimizam. Sve nade polaže u dvojicu sinova, koji su mu od ogromne pomoći u velikim radovima na oranicama. Koliko je ta porodica posvećena napretku njihovog gazdinstva, najbolje ilustruje podatak da se Bojanova supruga Nataša, poslednjih godina odrekla odlazaka na more ali i renoviranja kuće, kako bi sav novac investirali u osavremenjavanje farme – uz osmeh nam na kraju dodaje ovaj uzorni domaćin.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime