Što se tiče mlečnog govedarstva, problem plodnosti je tako reći opšti problem u svetu, te mu se mora prići ozbiljno, kako bi ova grana stočarstva bila ekonomski opravdana. Krave koje smo nekada držali, nisu iste ove koje su danas aktuelne, te i pristup ovoj prozvodnji ne može biti isti, kaže dr Aleksandar Milovanović sa Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad.
“Krave koje smo mi poznavali pre 40 godina, one su kao oldtajmeri kod automobila. Krave su iz godine u godinu za 50-100 litara povećavale proizvodnju mleka. Mlečnost se udvostručila, a plodnost pada za 1% godišnje. Znači, krave koje smo poznavali, nisu više te krave. Ove danas su produktivnije, ali nežnije, osetljivije što se zdravlja tiče. A naše navike su često ostale iste. Znači, sada moramo da ugađamo tako visokoproduktivnim grlima.” – kaže dr Milovanović.
Holštajn ili simentalac?
Sa doktorom smo obišli farmu krava simentalske rase vlasnika Josipa Murgača iz Zmajeva, iako je u Vojvodini dominantniji holštajn, baš zbog svoje visoke mlečnosti. Međutim, ako proizvođač ne može da ispuni visoke zahteve holštajna, bolje je da se opredeli za simentalca, pa da uz manje intervencije postigne optimalnu proizvodnju, kaže dr Milovanović.
“Kao prvo, ljudi treba da znaju šta je optimalna proizvodnja, što se tiče reprodukcije. To je da imate 80% krava koje će se oteliti u toku godine. Na 100 krava da vam se oteli 80, to je idealna postavka. Na tih 80 krava, vi dobijete 40 ženskih, a 40 muških teladi. 20 krava ste zamenili, jer se nisu otelile, a 20 vam je ostalo kao višak, koje možete prodati. A zarada u mlečnom govedarstvu i jeste na prodaji junica. Međutim, većina naših farmi ima sledeći scenario što se holštajna tiče: 60% je na nivou godine oteljeno, tako da oni moraju 45% da remontuju, zbog uginuća, problemi sa vimenom, šepavost, ali i zbog reprodukcije, što je prvi razlog. U tom slučaju vi na 60 krava imate 30 muških, a 30 ženskih teladi. Nedostje vam 10% krava, tako da velike farme polako tope svoj saldo, gube 5-10% krava, pa tako i u našim statističkim kalendarima svake godine ima oko 5% krava manje.” – ističe dr Milovanović.
Kako postići optimalnu proizvodnju?
Spomenuti scenario nikako nije pozitivan, jer umesto da punimo štale, mi smanjujemo broj krava. Zato se sledeće pitanje samo nameće, kako postići spomenutu optimalnu proizvodnju kada pričamo o reprodukciji?
“Farmu morate analizirati kroz više podataka, to je jedan živ organizam. Kad se krave prvi put gone, prvi znaci estrusa moraju biti uočeni već sa 30-40-60 dana. Na farmama se često do 100 dana ne vide prvi ciklusi. Drugi problem je da su prva osemenjavanja jako kasna, na ovoj farmi su oko 60 dana. Na farmama koja imaju problem su na 100 dana. Zatim, koliko doza semena je potrebno po postignutoj steonosti. Naš današnji domaćin kaže da mu je potrebno 1,2-1,3 , negde ide i do 3-4 doze. Onda imate međutelidbeni period. Za koliko dana se krava ponovo oteli, idealno je do 400 dana. Sagledavajući sve ovo nabrojano, vi praktično skenirate farmu, pa tako saznajete i gde su problemi.” – dodaje naš sagovornik.
Silaža od šargarepe i bundeve
Dakle, neophodno je da vodite evidenciju i uočavate probleme. A na reprodukciju utiče niz faktora: od samog grla, smeštaja, ishrane, pa sve do semena, međutim, naš sagovornik kaže da je problem najčešće nedostatak pažnje. Naš domaćin, Josip Murgač iz Zmajeva, nema ovakvih problema. A ono što smo primetili jeste jedan ne tako čest dodatak ishrani, a to je silaža od šargarepe i bundeve.
“Ta silaža je važna zato što u sebi sadrži karotine. On pospešuje traženje kod krava i one lakše ostaju steone. Nakon što sam uveo ovu silažu u ishranu krava, potrošnja semena mi je 1,2. To je šargarepa koja je za ljudsku upotrebu, ali je slomljena, pa je ne pakuju. Ja tu šargarepu drobim, meljem i bundevu, stavljam u burad, dodajem prekurupu ili ova, tako pravim silažu. Ona mora da se gazi, ne sme da bude vazduha da se ne pokvari. Ova silaža koju vidite stara je godinu dana.” – kaže Murgač.
“Krava pre teljenja mora da bude u idealnoj kondiciji, a nakon telenja ne bi smela da izgubi više od 50-70 kila. Ako podesite ishranu, da one ne kaliraju, krave će lako ponovo ostati steone. Često imamo vitaminsko-mineralne dizbalanse, neredovno korišćenje premiksa, evo videli ste kako je Joška nadomestio karotin. Nema problema sa mastitisima, somatskim ćelijama, niti sa utroškom semena.” – dodaje dr Milovanović.
Dakle, reč je o složenom problemu kojem se mora ozbiljno i detaljno posvetiti, jer je najlakše okriviti veterinara ili seme.
Krava puno traži, ali puno i daje
“Suština je da ako veterinar danas dođe da osemeni jednu kravu, on će moći makar još 4-5 da pregleda. Koje su to krave? Sveže oteljene, posle 30 dana, da li se materica vraća u normalu, da li je tok oporavka kako treba. Zatim one koje su pred osemenjavanje, kakvo je njihovo stanje, ako je neka osemenjena da se sa ultrazvukom to proveri, a to vidimo već sa 24 dana, pa da to potvrdimo ponovo sa 60 dana, itd.” – dodaje dr Milovanović.
Krava je skupa investicija, puno traži, ali još više daje, pa zato i jeste veliki potrošač hrane. Krava koja je gladna ne može da iznese sve ono što se od nje očekuje, zatim je tu smeštaj koji takođe mora biti adekvatan, zatim onaj ko može da joj obezbedi kretanje i sunce, uz sve nabrojano imaće i bolje rezultate. Svaka greška će se ispoljiti kad tad, a krave koje nisu u dobroj kondiciji, koje su gladne ne mogu da iznesu više od 2-3 laktacije, a krava se tek isplati kada se drugi put oteli, pa je zato reprodukcija nešto čemu se mora posvetiti puno pažnje, ističu naši sagovornici.
