Zbog specifičnosti klime, retko koji med može da se po kvalitetu i ukusu poredi sa hercegovačkim. Proizvodnja meda u Hercegovini ima viševekovnu tradiciju. Već odavno je poznato da su hercegovačka brda puna lekovitih trava i bilja. Zahvaljujući geografskom poreklu na daleko je čuveni njihov med. Kako kažu pčelari, nastaje od preko tri stotine vrsta lekovitog bilja.
Na sajmu meda u Beogradu, svoje proizvode, osim domaćih pčelara, ponudili su i gosi iz regiona. Slobo Barzot iz Trebinja spada u red većih pčelara sa preko 400 košnica.
Divlja paša pčela sa velikim brojem biljaka i nezagađenost prostora doprinose izuzetnom kvalitetu pčelinjih proizvoda. Hercegovački med je poseban jer ima aromu i strukturu koji ga svrstavaju među najkvalitetnije u Evropi.
Tamniji med, kakav je hercegovački, sadrži četiri puta više gvožđa, dva puta više bakra i četrnaest puta viđe mangana nego med svetle boje i to zahvaljujući tlu, klimi i vetru. Za pčelare u Srbiji prethodna godina bila je loša pa je meda bilo manje. U regionu je situacija ipak bila nešto bolja i imalo je i šta da se izvrca.
Trebinjski med je najkompleksniji po svom sastavu i sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih lekovitih biljaka, jer svaka od njih ima specifičan hemijski sastav. Med od žalfije je veoma tražen na beogradskom tržištu. U Srbiji se ne proizvodi, pa kada stigne iz Hercegovine, uvek se traži tegla više.
Raznolikost biljnih vrsta daje trebinjskom medu raznovrstan i bogat sastav. Mediteranska klima koja se sudara sa kontinentalnom u kršu Hercegovine, daje izuzetno jako i zdravo lekovito bilje, od koga pčele prave aromatičan i lekovit med. U poređenju sa vrstama meda koje se proizvode u drugim krajevima, trebinjski med je prava riznica lekovitih sastojaka.
