Neraskidiva veza pčelarske porodice i autobusa iz 1965.

0
360

Osim što je atrakcija na domaćim drumovima i poljima, stari autobus iz 1965-te godine, karakteristične žute boje, porodici Damjanović iz Čuruga ima i životnu vrednost. Njime su, 1995-te godine,  iz ratom zahvaćenog Sanskog Mosta, stigli u vojvođansko selo Čurug, i započeli novu životnu priču. Dragan i Mićo su se venčali kada su bili veoma mladi, a jedan od poklona koji su dobili od Mićinih roditelja, koji su bili poznati pčelari u Bosni, bio je upravo žuti autobus, koji su preuredili košnicama, nabavili prve rojeve, i upustili se u svet pčelarstva.

Adama Maganic 1120x180

Najveća pretnja pčelama je na njivama i u voćnjacima

Žuti autobus danas ima 60-etak košnica regalskog tipa, u jednom regalu smešteno je 6 košnica. Stari, ali funkcionalan autobus im je postao i druga kuća, jer se, od sredine aprila do avgusta, poput pravih nomada, zajedno sa svojim pčelama, sele sa paše na pašu, od severa do juga zemlje.

Po povratku, pčele moraju da budu pod konstantnim nadzorom, jer su poslednjih godina izloženi raznim opasnostima, poput glodara, grabljivica, ali i krađa lokalnih meštana – nezadovoljno ističu Damjanovići. Jedne godine su im napravili ogromnu štetu, razbivši im stakla i ukravši im gume, i uznemirili njihove pčele.

Web baner Sekator Bayer 1120x180 V01

Najveća pretnja njihovim pčelama nalazi se na njivama i voćnjacima, koji se sve više hemijski tretiraju, što ne pogoduje tim medonosnim insektima, a više puta su imali i pomor pčela. Gotovo svakodnevni apeli pčelara, upućeni, pre svega, nesavesnim poljoprivrednicima, o racionalnijoj upotrebi zaštitnih sredstava, nisu urodili plodom.

PROČITAJTE I...  Veterinarska inspekcija naložila vanrednu kontrolu meda

Uvozni i falsifikovani med ugrožavaju domaće proizvođače

Situaciju dodatno otežava i nelojalna konkurencija, poput proizvođača falsifikovanog meda, ili uvoznog meda, koji su preplavili domaće tržište.Puno je, kaže Mićo, uvoznog meda iz Ukrajine, koji je po kvalitetu kao naš suncokretov med, koji se prodaje po znatno nižoj ceni. Takođe, na domaćem tržištu se nalazi i velika količina bagremovog meda uvezenog iz Kine, koji se prodaje za 1,60 evra za kilogram.

galenika Plavo ulje 1120x180

Poslednjih godina ni klimatske prilike nisu naklonjene pčelarima. Ove godine su prinosi na većini pčelarskih farmi, gotovo prepolovljeni. Damjanovići se rado prisećaju 2015-te godine, kada su iz 100 košnica imali oko 10 tona meda. Dvehiljade i dvadeset druga je bila jedna od lošijih. Iako su prinosi manji nego ranijih godina, ovaj pčelarski bračni par, osim lipovog, livadskog, bagremovog meda i brojnih pčelinjih proizvoda, osmislili su i nove zdrave, oplemenjene verzije slatkiša za najmlađe, poput krem medova sa lešnicima, čokoladom, cimetom, aronijom i brusnicom, kao i fruškogorski lipov med, koji ima preko 60 posto polena, koji je jedan od najtraženijih na raznim manifestacijama.

PROČITAJTE I...  Uzgoj pčela i proizvodnja meda u selu Noćaj

Lista njihovih kupaca iz raznih krajeva Srbije, sve je duža, ponosno ističe Dragana i dodaje da se svi rado i sa punim poverenjem vraćaju na njihovo gazdinstvo, da degustiraju i da kupe med koje su njihove vredne pčele proizvele u košnicama.

Adama Forapro 1120x180

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornici: Dragana i Mićo Dajmajnović, pčelari iz Čuruga

BioPlug 728x90px
Prethodni tekstBOROVNICA u PLASTENIKU: Rezultati eksperimenta sa holandskom tehnologijom
Sledeći tekstPoljoprivrednici STIG-a bojkotuju prijavu na eAgrar

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime