Iako kažu da je pred nama miholjsko leto, pčelari su uveliko počeli sa pripremama pčela za zimu. Ocena za ovu godinu je neka trojka-četvorka, sve u zavisnosti od vrste paše, kaže Dobrica Jevremović iz Despotovca.
Dobrica ima 100-ak društava, košnice su mu stacionirane, a osnovna paša mu je bagrem. Sezona bagremove paše na ovim terenima trajala je nešto manje od nedelju dana, ali jakim pčelinjim društvima i to je bilo dovoljno, kaže Dobrica, te su mu u proseku donela po 20 kilograma meda.
„U odnosu na prošlu godinu, ova je bila zadovoljavajuća. Proleće jeste bilo kišovito i bilo je teško za razvoj pčela. Međutim, naš deo, ovde oko Despotovca i nije imao baš toliko padavina, baš onada kada je počeo da cveta bagrem. Tako da smo uspeli da iskoristimo od 5-7 dana dobre bagremove paše.“
U ovom delu Srbije ima dosta bagrema. Samo u okolini parcele gde se nalaze Dobricine košnice ima oko 120 hektara ove medonosne biljke, priča nam naš domaćin.
Sa bagrema pčele su prešle na livade koje su ove godine lepo cvetale usled solidne količine vlage. Međutim, biljke jesu cvetale, ali usled kiše pčele nisu mogle da rade, ističe na sagovornik. Zbog toga je naš domaćin pčelar uspeo da izvrca oko 200 kilograma livadskog meda, što opisuje kao zadovoljavjuću sezonu.
Prihrana neophodna
Kišna sezona je iziskivala i veće zalaganje pčelara, posebno kada su u pitanju rojevi izrojeni u maju. Prihrana je bila neophodna, kako bi ti rojevi opstali.
„Ti rojevi nisu mogli da donesu hrane dovoljno ni za sebe, a kamoli za zimu. Tako da smo morali da reagujemo. Uzimao sam iz drugih košnica, a donosio sam i ramove sa medom koje sam ostavio u hladnjači za zimu, te sam im i to stavljao. Ako rojevi ostanu slabi, ne mogu da prezime, a ovako ih pripremimo za zimu i na proleće imamo jaka društva.“
Dobrica je u hladnjači ostavio oko 170 ramova sa medom, jer smatra da je takav vid prihrane mnogo bolji, a i jednostavniji. I mada se tako dosta meda izgubi, Dobrica smatra da pčele ne mogu da prezime samo na šećeru, jer je to energetska hrana. Sa druge strane dosta se vremena uštedi u samoj organizaciji posla u vezi sa prihranom.
Naš domaćin puno pažnje posvećuje, da tako kažemo, prirodnom pčelarenju, te se trudi da za svaki problem, rešenje prvo potraži u prirodi. Osim toga, protiv neprijatelja broj 1, varoe, bori se izborom ramova.
Opširnije pogledati u prilogu.
