Pčelarima starijim od 65 godina tek je od nedavno dozvoljeno da obiđu svoje pčele. Nakon mesec i po dana zapuštanja njihovih pčelinjaka i prepuštanja pčela prirodi, možemo slobodno reći da je za brojna pčelinja društva već kasno. Pčelari stariji od 65 godina vlasnici su više od 160 hiljada pčelinjih društava. Tačnije oni predstavljaju trećinu pčelara u Srbiji.
Tokom marta i aprila meseca pčelari imaju pune ruke posla. Tada su u obavezi da pomognu pčelama nakon zimskog perioda i da ih spreme za prvu pašu, bagremovu. S obzirom na datum u kalendaru, njihova pčelinja društva ove godine neće biti dovoljno jaka za bagrem, a možda ni za naredne paše. Na žalost, biće i onih koja su već uginula i koja predstavljaju leglo zaraze u pčelinjacima. Kako je za naš portal rekao predsedavajući Skupštine SPOS-a, Đorđe Mrkić, njegove starije kolege su sada već toliko očajne da se to odražava i na njihovo zdravlje.
“Mene starije kolege svakodnevno zovu i vape da im se pomogne. Od samog početka vanrednog stanja mi smo pisali, zvali, potpisivali peticije da se pčelarima starijim od 65 godina omogući kretanje samo do pčelinjaka i nazad, uz sve mere predostrožnosti. Nismo uspeli za to da se izborimo. Onaj ko je izgubio ovaj period, on nije izgubio samo ovu sezonu, već u velikoj meri i narednu.” – ističe Mrkić.
BEZ PČELA NEMA NI HRANE
Naš sagovornik dodaje i to da će u ovoj godini biti zabeležen ne samo gubitak u prinosu, već i gubitak u broju pčelinjih zajednica.
“Ono na šta smo mi pokušali da ukažemo jeste da ćemo imati ne samo manjak pčelinjih proizvoda. To je najmanja korist od pčela. Neće biti dovoljnog oprašivanja poljoprivrednih kultura. Valjda smo do sada naučili da bez toga nema ni prinosa, nema hrane.” – dodaje Mrkić.
PČELE SU GLADNE, OZBILJNE BOLESTI VREBAJU
Kao što smo već spomenuli, pčele bez čoveka ne mogu da prežive. Njihovim zapuštanjem, one umiru od gladi, a to se već sada dešava.
“Biće dosta pčelinjih zajednica koje su uginule od gladi. Mi sad još ne znamo tačno stanje. Smatram da će se posledice videti u nekom narednom periodu. Kod pčela se javlja i kanibalizam. Kada nema hrane, društva su bez nege što je odlična podloga za razvoj ozbiljnih bolesti. Svaki dan nam je sada bitan. Svakim danom posledice postaju veće.” – dodaje Đorđe Mrkić, predsedavajući Skupštine SPOS-a.
A šta se dešava na napuštenim pčelinjacima, objasnila nam je i prof. dr Nada Plavša sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Ona ističe da je situacija ozbiljna i da je pčelama trebalo priteći u pomoć.
“Ovog proleća je pčele trebalo prihraniti. Trebalo je nakon zime uginule pčele odstraniti sa pčelinjaka. Tamo gde to nije urađeno, pčele su u problemu. To je veliki broj pčelinjih društava kada znamo da 2800 članova SPOS-a ima 65+ godina. Pčelinja društva će slabiti, uginuti, bolesti će se širiti. Ugrožena mogu biti i obližnja, zdrava pčelinja društva. Kompletno pčelarstvo je u totalnom problemu.” – naglašava prof. dr Nada Plavša.
GRABEŽ I AMERIČKA KUGA
Prema mišljenju prof. dr Plavše, brojne bolesti prete pčelama u pčelinjacima u kojima je ovog proleća izostala nega. Bolest koju smatra najopasnijom jeste američka kuga.
“Imamo nekoliko važnih bolesti koje se moraju pratiti i tokom normalnog stanja. Tu ključno mesto zauzima američka kuga. To je bakterijsko oboljenje koje se veoma brzo i lako širi putem grabeži. Dakle, ako je inficirani pčelinjak ostavljen i dostupan zdravim pčelama, to vam je put kako će se američka kuga raširiti, jer će pčele ukrasti med sa inficiranog pčelinjaka i sporama ga uneti u zdrav. Veoma se lako prenosi, a ne možete je iskoreniti, već se zaražena košnica mora adekvatno eliminisati, spaliti, a pre toga slučaj se mora prijaviti nadležnim institucijama. Prošle godine je bilo značajnih uginuća zbog američke kuge, a mislim da će ova godina biti daleko složenija zbog ove situacije.” – smatra profesorica.
Problem gladi pčela je ozbiljan, jer se tada javlja i grabež, putem koje se zaraza širi i u najjača pčelinja društva. To se može desiti i na razdaljini do dva kilometra, nekad i više, upravo kada hrane nema dovoljno.
Osim američke kuge, tu je i nozemoza, oboljenje koje najviše problema pravi baš u zimsko-prolećnom periodu i zbog koje će pčelinja društva oslabiti, jer pčelari nisu mogli reagovati na vreme.
Za brojna pčelinja društva je već kasno, ali profesorica savetuje pčelarima da odu na pčelinjake, utvrde činjenično stanje, saniraju uginule pčele, a one preostale nahrane medom.
POMOĆ OD 800 DINARA PO KOŠNICI
Pravo na isplatu novčane pomoći u skladu sa Uredbom o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 imaju i pčelari u iznosu od 800 dinara po košnici, najviše 20.000 dinara, međutim, prema mišljenju SPOS-a urađen je veliki propust. Naime, prema toj Uredbi pravo na novčanu pomoć imaju samo pčelari stariji od 70 godina, a zabrana kretanja je bila i za one od 65 godina, te se postavlja pitanje: zašto su izostavljeni pčelari koji imaju između 65 i 70 godina?
