Bolesti pčela predstavljaju jedan od velikih problema u intenzivnom pčelarstvu. Lako se prenose posebno u vreme intenzivnih paša, kada se veliki broj pčelara iz čitave zemlje preseli u neki reon na kojem se nalazi kvalitetna i bogata paša. Osim toga tretiranje pčelinjaka neodgovarajućom zaštitom, ili neadekvatno upotrebljenim sredstvom, takođe dovodi do propadanja pčelinjih zajednica. Ili do rezistentnosti na određene preparate.
Varoa je bolest koja je svima dobro poznata. Reč je o parazitnom oboljenju odraslih pčela koju uzrokuje majušna grinja tako što sisa pčelinju hemolinfu. Kod ove bolesti je najvažnije redovno pregledati košnice kako bi se utvrdilo tačno stanje na osnovu kojeg se određuje tretiranje protiv varoe, kaže dr vet. med Zoran Tomljanović.
“Nekad možda moramo tretirati 1.7. a nekad 15.8. Ali je nekad 15.8. već jako kasno, kada je zajednica već u agoniji, i dolazimo u situaciju da je više ne možemo spasiti. Tretirati se mora sa registriranim preparatima, koji ne ostavljaju rezidue. Ustanovili smo da bi svi pčelari sa određenog područja trebali tretirati u isto vreme, da ne dolazi do reinvazije. Pčelar A može biti udaljen od pčelara B i 100-200 metara. Recimo pčelar A tretira, a pčelar B ne, a varooza se prenosi zaletanjem. Onda ovaj što nije tretirao doprinosi reinvaziji varoze nakon što smo tretirali.” – kaže dr Tomljanović.
Osim toga, sve češće dolazi do pojave rezistentnosti na pojedine preparate, ističe profesorica Nada Plavša sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
“S obzirom na to da znamo da je varoa veoma prilagodljiva na aktivne materije, važno je da se preparati koriste na propisani način. U tačno propisanoj dozi, kako ne bi došlo do rezistentnosti na određenu aktivnu materiju.” – ističe profesorica Plavša.
AMERIČKA KUGA ZAHTEVA ZAKONSKE MERE
Kada pričamo o pčelinjim bolestima važno je danas spomenuti i američku kugu koja sve više uzima danak u pčelinjim zajednicama. To je zapravo trulež pčelinjeg legla. Bolest u košnici prenose pčele koje neguju i hrane leglo. Unose je kroz hranu u organizam larve, gde se velikom brzinom množi, čineći da ona ugine kada se ćilija zatvori. Širenju bolesti doprinosi i sam pčelar prilikom premeštanja okvira iz košnice u košnicu. Ili pomoću pribora, ali prenose je i pčele koje prodiru u ovako oslabljena društva kako bi opljačkale med.
“Osnovni znaci koje možete pročitati u svakoj literaturi su: prošarano leglo, udubljeni poklopci, nazubljenih ivica. Zatim kada palidrvcem uvučemo dolazi do razvlačenja trule mase, znači da se larva nije razvila u zdravom pravcu. Tada se javlja i veoma karakterističan miris. To su prvi znaci koje pčelar treba da prepozna i tada da pozove nadležnu službu.” – naglašava profesorica Plavša.
Američka kuga je bolest koja zahteva zakonske mere, te je veoma važno da se i nakon prve sumnje obavesti nadležna inspekcija, ističe profesorica Plavša. Zaražene košnice moraju biti adekvatno uništene, jer se bolest veoma lako širi na ostale košnice, ali i na ostale pčelinjake koji se nalaze u neposrednoj blizini, ističe profesorica Plavša.
“Još jedan apel svim pčelarima koji su ostali bez pčela, da im je ključna obaveza da uginule košnice što pre zatvore i saniraju, ne ostaviti ih kao izvor zaraze. Tako se brzo mogu zaraziti i ostale košnice, kao i ostali pčelinjaci koji se nalaze u blizini.” – apeluje prof. Nada Plavša.
ETINIOZA OPUSTOŠILA ITALIJANSKE PČELINJAKE
Doktor veterinarske medicine iz susedne Hrvatske nam je ukazao na još jednu potencijalnu opasnost po pčelinje zajednice, a to je etinioza. Naime, još nije zvanično registrovana kod nas, možda neće ni biti, ali je ostavila velike posledice na pčelinjacima u Italiji.
“Radi se o jednom egzotičnom nametniku, kornjašu, koji je 2014. godine došao u Italiju i ostavio velike posledice tamošnjim pčelarima. Naime oni su morali spaliti veliki broj košnica, za šta su pčelari dobili odštetu u iznosu od 330 eura po košnici. Mi sada napeto iščekujemo šta će još raditi kolege u Italiji, jer oni još pale, pa će trenutak kada će se etina proširiti je kada oni prestanu paliti. To sada čekamo. Pretpostavljamo da će se ova bolest proširirti.” – kaže dr Tomljanović.
Budući da se radi o subtropskom parazitu, nismo sigurni da li će se proširiti i kod nas, dodaje doktor Tomljanović. On apeluje na pčelare da ako bilo šta sumljivo ili slično primete, da obavezno odmah kontaktiraju nadležne službe. Ono što je apel na veterinarske službe, jeste da bi bilo poželjno da se više aktiviraju u ovoj grani poljoprivrede kako bi pčelari imali blagovremenu pomoć prilikom zaštite svojih pčelinjaka. Baš kao što to imaju sve druge stočarske proizvodnje.
