Umiru nam pčele zbog “zatvaranja” pčelara

3
3373
Agrosaveti---Dragicine-pcele-i-kosnice---03

Iako nadležne institucije ublažavaju mere zabrane kretanja i rada, pčelarima starijim od 65 godina još uvek nije dozvoljeno da obiđu svoje pčele. Nakon mesec i po dana zapuštanja njihovih pčelinjaka i prepuštanja pčela prirodi, možemo slobodno reći da je za brojna pčelinja društva već kasno. Da podsetimo: pčelari stariji od 65 godina vlasnici su više od 160 hiljada pčelinjih društava, tačnije oni predstavljaju trećinu pčelara u Srbiji.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Tokom marta i aprila meseca pčelari imaju pune ruke posla. Tada su u obavezi da pomognu pčelama nakon zimskog perioda i da ih spreme za prvu pašu, bagremovu. S obzirom na datum u kalendaru, njihova pčelinja društva ove godine neće biti dovoljno jaka za bagrem. Možda ni za naredne paše. Na žalost, biće i onih koja su već uginula i koja predstavljaju leglo zaraze u pčelinjacima. Kako je za naš portal rekao predsedavajući Skupštine SPOS-a, Đorđe Mrkić, njegove starije kolege su sada već toliko očajne da se to odražava i na njihovo zdravlje.

“Mene starije kolege svakodnevno zovu i vape da im se pomogne. Od samog početka vanrednog stanja mi smo pisali, zvali, potpisivali peticije da se pčelarima starijim od 65 godina omogući kretanje samo do pčelinjaka i nazad, uz sve mere predostrožnosti. Do dana današnjeg nismo uspeli za to da se izborimo. Ljudi su očajni, emotivno skrhani. Jedan od komentara starijeg pčelara je bio da mu sada ništa ne preostaje, osim da kupi kanap i da se obesi. Morate shvatiti da se kod njih ne radi samo o zaradi. To je jedan deo priče. To su pre svega zaljubljenici u pčelarstvo koje su decenijama unazad gradili. Onaj ko je izgubio ovaj period, on nije izgubio samo ovu sezonu, već u velikoj meri i narednu.” – ističe Mrkić.

2022 Custodia 1120x1080

Agrosaveti---proizvodnja-meda---pcelarenje---Melenci---04

BEZ PČELA NEMA NI HRANE

Naš sagovornik dodaje i to da će u ovoj godini biti zabeležen ne samo gubitak u prinosu, već i gubitak u broju pčelinjih zajednica.

PROČITAJTE I...  BeeConnected, šansa za potencijalne pčelare

“Ono na šta smo mi pokušali da ukažemo jeste da ćemo imati ne samo manjak pčelinjih proizvoda, to je najmanja korist od pčele. Neće biti dovoljnog oprašivanja poljoprivrednih kultura. Valjda smo do sada naučili da bez toga nema ni prinosa, nema hrane.” – dodaje Mrkić.

galenika fitofarmacija pylon 1120x85

Ono što zbunjuje naše pčelare, jeste činjenica da se mere ublažavaju i da stariji od 65 godina sada smeju da izađu na par sati i da prošetaju, okupe se i u zatvorenim prodajnim objektima, a pčelarima pripadnicima “trećeg doba” nije dozvoljeno da obiđu svoje pčelinjake, gde budu sami u prirodi.

PČELE SU GLADNE, OZBILJNE BOLESTI VREBAJU

Kao što smo već spomenuli, pčele bez čoveka ne mogu da prežive. Njihovim zapuštanjem, one umiru od gladi, a to se već sada dešava.

MPS2022 GBaneri

“Biće dosta pčelinjih zajednica koje su uginule od gladi. Mi sad još ne znamo tačno stanje. Smatram da će se posledice videti u nekom narednom periodu. Kod pčela se javlja i kanibalizam. Kada nema hrane, društva su bez nege što je odlična podloga za razvoj ozbiljnih bolesti. Svaki dan nam je sada bitan. Svakim danom posledice postaju veće. Apelujem na nadležne da puste pčelare da spasu što se spasti može, zarad dobrobiti čitave zajednice.” – dodaje Đorđe Mrkić, predsedavajući Skupštine SPOS-a.

PROČITAJTE I...  Apel da se stariji pčelari puste u pčelinjake

Agrosaveti---Dragicine-pcele-i-kosnice---03

A šta se dešava na napuštenim pčelinjacima, objasnila nam je i prof. dr Nada Plavša sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Ona ističe da je situacija ozbiljna i da je pčelama trebalo priteći u pomoć.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

“Ovog proleća je pčele trebalo prihraniti. Trebalo je nakon zime uginule pčele odstraniti sa pčelinjaka. Tamo gde to nije urađeno, pčele su u problemu. To je veliki broj pčelinjih društava kada znamo da 2800 članova SPOS-a ima 65+ godina. Pčelinja društva će slabiti, uginuti. Bolesti će se širiti, pa ugrožena mogu biti i obližnja, zdrava pčelinja društva. Kompletno pčelarstvo je u totalnom problemu.” – naglašava prof. dr Nada Plavša.

GRABEŽ I AMERIČKA KUGA

Prema mišljenju prof. dr Plavše, brojne bolesti prete pčelama u pčelinjacima u kojima je ovog proleća izostala nega. Bolest koju smatra najopasnijom jeste američka kuga.

Adama 2022 Chief&Nicogan 1120x180

“Imamo nekoliko važnih bolesti koje se moraju pratiti i tokom normalnog stanja. Tu ključno mesto zauzima američka kuga. To je bakterijsko oboljenje koje se veoma brzo i lako širi putem grabeži. Dakle, ako je inficirani pčelinjak ostavljen i dostupan zdravim pčelama, to vam je put kako će se američka kuga raširiti. Pčele će ukrasti med sa inficiranog pčelinjaka i sporama ga uneti u zdrav. Veoma se lako prenosi, a ne možete je iskoreniti, već se zaražena košnica mora adekvatno eliminisati, spaliti. Pre toga slučaj se mora prijaviti nadležnim institucijama. Prošle godine je bilo značajnih uginuća zbog američke kuge. Mislim da će ova godina biti daleko složenija zbog ove situacije.” – smatra profesorica.

PROČITAJTE I...  Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Despotovcu

Agrosaveti---Uzgoj-pcela-i-proizvodnja-meda---01

Problem gladi pčela je ozbiljan. Tada se javlja i grabež, putem koje se zaraza širi i u najjača pčelinja društva. To se može desiti i na razdaljini do dva kilometra, nekad i više, upravo kada hrane nema dovoljno.

Talisman Skaut Galenika Fitofarmacija 1120x85

Osim američke kuge, tu je i nozemoza. Oboljenje koje najviše problema pravi baš u zimsko-prolećnom periodu i zbog koje će pčelinja društva oslabiti, jer pčelari nisu mogli reagovati na vreme.

Za brojna pčelinja društva je već kasno. Profesorica savetuje da čim pčelarima dozvole izlazak, odu na pčelinjake, utvrde činjenično stanje, saniraju uginule pčele, a one preostale nahrane medom.

Adama Zamir 1120x1080

POMOĆ OD 800 DINARA PO KOŠNICI

Pravo na isplatu novčane pomoći u skladu sa Uredbom o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 imaju i pčelari u iznosu od 800 dinara po košnici, najviše 20.000 dinara. Međutim, prema mišljenju SPOS-a urađen je veliki propust. Naime, prema toj Uredbi pravo na novčanu pomoć imaju samo pčelari stariji od 70 godina. Zabrana kretanja je bila i za one od 65 godina, te se postavlja pitanje: zašto su izostavljeni pčelari koji imaju između 65 i 70 godina?

Prethodni tekstKrađa hereford grla tokom policijskog sata
Sledeći tekstKako funkcioniše prodaja povrća za vreme karantina

3 KOMENTARA

  1. izgleda da ima mnogo manje ovih od 70god.zato se ovi od 65 i ne pominju.a sta je sa ostalim pcelarima,kao da ne postoje.ja licno ne trazim nista ali ima mnogo onih kojima bi bilo kakva pomoc dobro dosla.kad moze za kravu,ovcu,svinju ….zasto nebi onda moglo i za sve kosnice.nije bitno koliko,dajte ljudima po 200din

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime