Uzgoj pčela u somborskoj porodici Stanković, traje vekovima. Preci su im bili salašari, a u davna vremena gotovo svaki salaš je imao po nekoliko košnica. U prvim decenijama prošlog veka, pčelarstvo se u toj porodici intenziviralo. Postalo je glavni izvor prihoda za većinu njenih članova. Tako je i danas. Uz oca Miodraga i majku Anu, pčelarstvom se bavi uspešno 45-ogodišnji Bojan Stanković. Bojanov sin takođe rade uz oca i dedu i trasira svoj put u svetu pčelarstva.
‚‚Pretpostavljam da će sin Nikola nastaviti, pretpostavljam da hoće. Ove godine, nove košnice koje smo poneli, rekao je da su to njegove.‚‚ – ponosno ističe Bojan.
Da bi se stvorio kapital od 100 košnica i generacije potkovane znanjem, bilo je potrebno mnogo truda.
‚‚Počeli smo sa ovim tipom košnica koje se zovu košnice pletare. Napravljene od slame. I košnice vrškare koje su napravljene od vrbovog pruća. To su košnice sa nepokretnim saćem. Kako se tu med vrca? Vrca se tako što su se te pčele jednostavno premeštale u druge košnice. Posle kada su se izmislile košnice sa pokretnim saćem, i moja porodica je prešla na njih. Imamo raznih vrsta košnica. Radimo sve zajedno ali svako ima svoj tip košnica.‚‚ – objašnjava Bojan.
I bez selidbe ima prinosa
Danas su pčelinjaci Stankovića odlično organizovano malo pčelarsko preduzeće gde svako radi svoj deo posla. Raspolažu sa 145 obeleženih društava. Pčelinjak je na fantastičnoj poziciji. Nalazi se kraj Bezdana pokraj šume i bagrenjaka, okružen brojnim njivama suncokreta. Zbog toga nema potrebe za selidbom pčela, a prinosi meda su sasvim zadovoljavajući.
‚‚Izmeđi 15 i 20 kg meda mi izvrcamo svake godine sigurno od ovih naših drušatav. Mi smo zadovoljni. Mi smo našli svoju računicu u tome. Mi smo od same proizvodnje meda pa do prodaje meda zaokružili ceo taj ciklus.‚‚ – navodi Bojan.
Dobar glas daleko se čuje. Iz pravca Bezdana dolaze pored meda i po vosak, polen i propolis. Cena je standardna za maloprodaju ali se veleprodaja izbegava. Pored ekonomskih problema, pčelare muči i problem Varoe. Za njega još i ima leka.
‚‚Kao i svake zime mi prvo zbrineme pčele pa tek ako nešto ostane to je naše. Da bi pčele izašle iz zime moraju da budu uzimljene kako treba. To znači borba protiv Varoe mora da se vrši tokom čitave godine. Mora da se prati njen razvoj. Drugo, mora da se ostavi dovoljno hrane. Treće ne postoji.‚‚ – ističe naš sagovornik.
Budućnost pčelarstva je svetla
Zarada nije velika ali računice ima.
‚‚Mislim da je budućnost pčelarenja jedna svetla budućnost. Samo ljudi treba da shvate da tu nema bogatstva. U pčelarenju bogatstva nema. Može da se živi jedan normalan život. Nikakva revolucija u jednoj generaciji, pa ni drugoj, ni trećoj, se ostvariti neće. Evropska unija je priznala da je pčela ugrožena vrsta. Verovatno će takve uredbe uskoro doći i kod nas. To govori o značaju pčelarstva. Ako nema pčela nema ni oprašivanja.‚‚ – kaže Bojan.
Kada je budućnost u pitanju, Stankovići već imaju naslednika Nikolu. Zainteresovanog, vrednog i već solidno edukovanog. Ima 12 košnica iz kojih izvrcani med prodaje. Zarada je naravno poslovna tajna mladog pčelara.
‚‚Prošle godine sam uštedeo za more, da mogu ja sebi da platim.‚‚ – ponosno ističe mladi Nikola.
Sa 12 godina raditi i zaraditi za more, malo li je?!
