Porodica Zarić, iz malog sela Magnojević, koje se nalazi u Bosni i Hercegovini, ima dugogodišnju tradiciju u oblasti tova svinja. U ovom kraju domaćinstava se pretežno bave ovim vidom poljoprivredne proizvodnje. Naš sagovornik, mladi Ilija Zarić, nastavo je tradiciju svoje porodice, koju je još davnih godina započeo njegov otac. Tov svinja nije lak, posla ima tokom cele godine, bez dana pauze. Cela porodica je uključena u posao, a Ilija je morao do tančina da savlada zakonitosti pravilne ishrane tovnih grla. Pored osnovnih hranjivih materija, neophodno je da smeše sadrže dovoljne količine mikroelemenata i vitamina u optimalnom međusobnom odnosu, kao i prisustvo amino-kiselina, antioksidansa i enzima. Pored oca koji i dalje savetima pomaže Iliji u poslu, porodica Zarić se redovno savetuje i sa stukom, u prvom redu sa veterinarima, bez čije pomoći ne bi imali dobre proizvodne rezultate po pitanju zdravstvenog stanja životinja, adekvatne nege i ishrane.
Izuzetno teška godina u celom regionu
Slika svinjarske proizvodnje u Bosni i Hercegovini ni malo se ne razlikuje od one u Srbiji. Izazova ima bezbroj i na svakom koraku, a prema rečima našeg sagovornika potrebno je da prođe vreme da bi se sveli računi i postigla rentabilnost. Ilija i njegova supruga rade u državnoj upravi. Naš domaćin je zaposlen u tamošnjem Ministarstvu poljoprivrede, pa je tov svinja dodatni posao koji iziskuje mnogo više odricanja, truda i brige nego posao u državnim institucijama.
Ova 2022. godina ostaće upamćena kao izuzezno teška godina, ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. Suša, loše žetve, malo hrane za stoku, i opšte poskupljenje na svim nivoima dovode do toga da se posluje na granici rentabilnosti. Naš sagovornik ističe da mu subvencije države mnogo znače i da uvek može na njih da računa. Na imanju se nalaze silosi, gde se lageruju žitarice, čime se prave velike uštede u ishrani tovljenika.
Ishrana i genetika najviše utiču na prirast tovljenika
Tovljenici dnevno pojedu od 1,5-2,8 kg hrane, koja mora biti apsolutna čista i zdrava. Svinje se u tovu drže dok imaju težinu od 30 kg do 100 kg, pri čemu postižu prirast od 70-80 kg po tovljeniku. Troškovi hrane u proizvodnji svinjskog mesa su vrlo visoki. Na farmama sa sopstvenom proizvodnjom prasadi, od ukupne potrošnje hrane, 70% se utroši u tovu svinja.
Kada je reč o plasmanu robe, on nije sporan. Iako organizovanog otkupa u ovom mestu nema, dogovor se postiže direktno sa klanicama.
Uprkos tome što zadruge u ovom kraju nema, naš sagovornik ističe, da se pitanje zadrugarstva nemeće samo po sebi i da za dalji opstanak malih proizvođača formiranje zadruge nije samo opcija, već imperativ. Uz podsticaje države na koje ovdašnji svinjari mogu uvek da računaju, otkupna cena od 4 konvertibilne marke je zadovoljavajuća i prostora za zaradu ima.
Cilj pravilne ishrane i nege je dobijanje što jeftinijeg i kvalitetnog mesa, sa što većim udelom mesa. Ovaj cilj je moguće ostvariti u slučaju da nema gubitaka u tovu ili su ona manja od 2% .Dnevna potrošnja hrane po tovljenika trebalo bi da se kreće oko 2,5 kg uz konverziju od oko 2,8 kilograma hrane po kilogramu prirasta. Prosečan dnevni prirast koji treba ostvariti iznosi oko 900 grama. Osim ishrane drugi važan faktor u tovu igra sama genetika, koja određuje mnogo toga.
Radna snaga nije problem
Radna snaga na farmi porodice Zarić nije problem, jer je celo domaćinstvo uključeno u proizvodnju. Ilija kaže da samo od svinjarstva može veoma lepo da živi petočlana porodica poput njihove i da se rad isplati. U poslu ima mnogo izazova, infektivne bolesti tovljenika su svedene na minimum, zahvaljujući saradnji sa veterinarima, a savetovanja i dodatne edukacije iz ove oblasti se redovno pohađaju, jer se na taj način unapređuje proizvodnja.
O proširenju se u ovom trenutku ne razmišlja. U danima koji dolaze, situacija na tržištu i privredna kretanja će biti ključni faktori koji će odrediti dalju dinamiku poslovanja.
Za kraj možemo da zaključimo da se slika svinjarske proizvodnje u Republici Srpskoj ne razlikuje u većoj meri od one kod nas, jer se sa sličnim izazovima susreću kako naši farmeri, tako i komšije u regionu.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Ilija Zarić, stočar iz sele Magnojević, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
