Najlepša slika jednog poljoprivrednog gazdinstva je kada u poslu učestvuje cela porodica, kada se tradicija bavljenja agrarom prenosi sa kolena na koleno, a imetak se polako uvećava. Tako su i roditelji poznatog stočara Adama Bugara iz Ečke još davne 1983. godine napustili poslove u državnim ustanovama i osnovali farmu mlečnih goveda, što je bila jedna od prvih privatnih farmi u tadašnjoj Jugoslaviji.
Velike turbulencije i promene na tržištu mleka uslovile su da pre 8 godina porodično domaćinstvo Bugar, sada pod dirigentskom palicom Adama starijeg, pređe na ekstenzivno gajenje teladi za tov rase hereford. Ovakav zaokret u proizvodnji usledio je nakon prijateljskog nagovora, a postao je uspešan posao. Adam Bugar sada je vlasnik stada od blizu 130 grla, a seća se početaka svojih roditelja jer to je bio i njegov ulazak u stočarske vode.
„Ne znam šta se dešavalo u njihovim glavama ali ’83. su rešili da podignu kredit preko zelenog plana i sa nekoliko kompanjona su napravili ovu farmu koja danas ovde postoji. Kasnije je moj otac postao jedini vlasnik farme. Na farmi se uzgajao simentalac i bila je farma za proizvodnju mleka.“ – kaže nam Adam.
Proizvodnja je lepo krenula, bila su to neka lepša vremena za poljoprivrednike ipak na porodičnom gazdinstvu brzo su uvideli koliko muke i odricanja donosi ovaj vid stočarstva te koliko je velika cena uspeha.
Ovaj vid proizvodnje bio je logičan sled prirodnog okruženja s obzirom na obližnji pašnjak između Zrenjanina i Ečke. Upravo njegova veličina određuje planove uzgoja goveda u bliskoj budućnosti.
Zemlja koju obrađuje porodica Bugar uvek je, najvećim delom, u službi stočarske proizvodnje. Nekada, dok su se bavili mlečnim govedarstvom trebalo je obezbediti preko 10 tona hrane za jednu muznu kravu pa se obrađivalo između 80 i 90 hektara zemlje, uz velike površine koje su se kosile, da bi se dobilo seno. S obzirom da su goveda sada na pašnjaku, nema potrebe za intenzivnim ratarenjem ali je sticajem okolnosti delu porodice postalo interesantnije povrtarstvo.
Povrtarstvo, iako nije u prvom planu, obezbeđuje „sladak“ dinar kada tokom godine pristiže sezonsko povrće no, uglavnom, glavnu zaradu donose grla hereforda. Adama smo pitali zašto se svojevremeno kada je odlučio da se bavi uzgojem tovnih goveda u sistemu krava-tele odlučio za tu rasu.
„Veoma brzo, čak već posle godinu dana bilo nam je jasno da je to daleko otpornije goveče, daleko produktivnije u proizvodnji mesa, da sa jako lošom celulozom, usled lošeg pašnjaka, lošeg sena može da napravi veoma kvalitetno meso. To je rasa koja poštuje bilo kakvo, čak i najmanje ulaganje svog vlasnika i to se odmah vidi i na samom kvalitetu grla. Ja sam neko ko je prešao sa intenzivne proizvodnje u mlekarstvu na ekstenzivno stočarstvo, dugo mi je trebalo da naviknem da ne dajem toliko, da ne ulažem toliko jer to sve ide na štetu sopstvenog budžeta. Sada sam našao neku zlatnu sredinu, znam šta kravama pogoduje, znam šta da uložim i šta da očekujem od njih. To je daleko manje nego na simentalcu, možda dajem i više nego što bi trebalo ali ja sam zadovoljan ovim načinom na koji sada poslujem.“ – naglašava Adam.
Planovi u uslovima srpske poljoprivrede nikada ne mogu biti potpuno definisani, pogotovo ne dugoročni, ipak to ne znači da ih kod Bugarevih nema, glava porodice želi da nastavi proizvodnju, proširi stado i ostavi ga u amanet svojim pokolenjima.
Opširnije pogledajte u prilogu.
