„Med je destilisana rosa koja pada sa zvezda“, zapisao je davno starogrčki filozof Aristitel. Kao poznavalac i poštovalac hranljivih i lekovitih svojstava meda, Aleksandar Marić iz Sombora je pre jedne decenije počeo da se bavi pčelarstvom.
Krenuo je je u rodnom gradu, a kasnije je košnice preselio u obližnji Stapar. Prvobitno je proizvodio med za vlasite, tačnije porodične potrebe, ali kako je počeo da vrca kvalitetan i vrlo ukusan med, zavredio je mnogo mušterija „sa kućnog praga“.
Pčelarstvo – ljubav na prvi pogled
Susret sa pčelarstvom, ispostaviće se, za Aleksandra je bila ljubav na prvi pogled. Sa ozbilnijim radom povećavala se i proizvodnja meda, ali usput, neplanirano, ovaj Somborac je u pčelarenju pronašao veliko, neprocenjivo zadovoljstvo.
Napredak Marićevog pčelinjaka ne odvija se brzo, ali ide sigurnim putem. Koristi subvencije koje mu pokriju bar osnovne troškove proizvodnje. Pored meda proizvodi vosak i manje količine propolisa, a med kao i većina somborskih pčelara, prodaje za 500 do 700 dinjara po kilogramu.
Pčelinja ispaša se uglavnom odvija na livadama kraj Stapara, uz dodatak bagrema i suncokreta.
Aleksandar kaže da je teško ostvariti neki dodatni profit u pčelarstvu, pogotovo ukoliko se bavite stacionarnim pčelarenje. Tada u potpunosti zavisite od prirode. Ukoliko godina bude loša za pojedine biljne kulture to se odrazi i na količinu i kvalitet meda.
Koristi Langstrot – trutove i farar košnice, a pčelari stacionarno. Ipak, skeptičan je po pitanju budućnosti stacionarnog pčelarenja.
Kao i ostali pčelari, naš sagovornik bije bitke sa varoom, protiv koje češće izlazi kao pobednik. Ali proizvodnja meda je grana poljoprivrede u kojoj pčelari gledaju u nebo, jer zavise od vremenskih prilika. Protekla zima i cela sezona će Mariću ostati u lošoj uspomeni.
Svako ima svoj proizvodni adut
Ipak, ovaj pčelar ima svoj proizvodni adut i možda je baš on razlog odličnog ukusa njegovog meda. Na svom placu posejao je medonosnu biljku faceliju koja njegovim pčelama predstavlja dodatnu ispašu i daje njegovom medu specifičan, upečatljiv ukus.
U zavisnosti od godine facelija se može zasejati i do dva puta, a predstavlja odličnu osnovnu ili dopunsku ispašu pčelama. Med ove biljke je specifičnog i prijatnog ukusa.
Kao i u svakoj grani domaće poljoprivrede, pored teškoća ima i uslova da se, uz dosta rada, pronicljivosti i znanja, uz kakvu takvu brigu države, ostvare solidni rezultati. Po Mariću, srspko pčelarstvo ima perspektivu.
Opširnije pogledati u prilogu.
