Morka je elegantna, vredna i aktivna živina, a zbog vrlo kvalitetnog mesa i jaja, kao i dobre aklimatizacione sposobnosti, gaji se u mnogim zemljama sveta. Ipak, nije bez mana.
Morka je živina koju je čovek među prvima pripitomio i doveo u svoje dvorište. Poreklom je iz Zapadne Afrike, a zatim se raširila po celom svetu. Kod nas je bila veoma popularna jedno vreme, pa je zaboravljena, da bi se interesovanje za ovu živinu ponovo javilo. Najpoznatija među morkama je misirka, biserka ili dukatka.
Jaja i meso
Morke nose jaja od marta, pa sve do kasne jeseni. Manja su od kokošijih, ali imaju veću hranljivu i kaloričnu vrednost. Poznata su i po svojoj tvrdoći. Prosečna godišnja nosivost je 100-150 jaja. Međutim, najpoznatija je lekovita supa od morke, za koju kažu da „diže iz mrtvih“ i posle najačeg gripa, te se osećate bolje već sutradan. Meso je tamnije boje, po ukusu podseća na meso fazana ili prepelice. U 100g mesa ima 23,4g proteina, 6,6g masti, mnogobrojne vitamine (A, B1, B2, B6, B9, B12, C, E, K) i minerala kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, cink, jod, flour, gvožđe…
Morke u domaćinstvu
Morka voli da ima legalo na drvetu i veoma je teška za kontrolisanje, voli da trčakara, neće da se goji i jede šta joj je volja, te nije pogodna za industrijski uzgoj. Hrani se insektima i semenom.
Što se tiče držanja u dvorištu, važno je znati da ima jake noge i voli da trči, može da leti, ima dosta jak kljun i jako neprijatan glas. Veoma je plašljiva, kreštavo se javlja čim primeti neku opasnost, pa oni koji imaju malo dvorište, žele mir ili imaju komšije bez razumevanja za ovu vrstu uznemiravanja, verovatno će odustati od nje.
Morke mogu da se „obuče“ da idu u kokošinjac, umesto da se same smeste na drveću, ali to se mora uraditi kada su mlade. Naime, kada budu spremne da napuste leglo, to je oko 3 nedelje starosti, mogu da se zatvore u kokošinjac najmanje 3 dana kako bi naučile da im je to „dom“. Ukoliko morke kod vas podižu piliće, onda će ih roditelji naučiti da uveče idu u kokošinjac oko treće nedelje starosti.
Veoma su društvene ptice i žive u jatima. Obično su monogamne, odnosno, isti par živi duži period ili ostaju zajedno čitav život. Međutim, kod pripitomljenih misirki i kenijske podvrste kovrdžavo perjane ćubaste morke zabeleženi su slučajevi poligamije. Na gnezdu leži kada je u njemu 20-25 jaja, a pilići se izležu nakon 26-28 dana. Ukoliko ima mogućnost, gnezdo će da sakrije i desiće se da jedna morka samo nestane. Tek kada se pilići izlegu, pojaviće se.
Dosta su izdržljive, a kada se udruže ne može im gotovo ni jedan predator ništa. Za razliku od drugih porodica kokoški, morke aktivno brane i sebe i svoje piliće kljucanjem, grebanjem i udaranjem krilima.
Morka kao radna koka
Morka može da se koristi u stočarstvu, posebno u ekstenzivnom uzgoju, jer jata morki inače prati krda životinja i hrane se larvama i crvima iz životinjskog izmeta. Takođe, čiste stajnjak. One su značajne za kontrolu muva, krpelja, skakava i ostalih beskičmenjaka.
Ono što se ne spominje u stručnoj literaturi, ali se može čuti po selima, to je da se morka nekada koristila za čišćenje njiva, posebno gde se gajila šećerna repa. Naime, kažu da morke veoma vole da jedu repine pipe koje uništavaju mlade biljke šećerne repe i predstavljaju ekonomski najznačajniju štetočinu šećerne repe. Takođe, koristila se za uništavanje krompirove zlatice. Mnogi tvrde da su odlični čuvari od zmija, pa je to jedan od glavnih razloga što se drže u dvorištima.
Ukoliko vas interesuje neobična živina, za kraj predlažemo da pročitate članak o našoj domaćoj rasi – somborskoj kaporki ili da se upoznate sa svilenom kokoškom.
