Komercijalnih zasada kajsije u Srbiji nema mnogo, voćari uglavnom sade jabuku, šljivu, trešnju, višnju ili krušku. Milovan Radovanović, iz Zakolopače, ukupno ima oko 35 hektara voćnjaka od toga je kajsija na preko 10 hektara. Ovaj iskusni voćar kaže da mu je ove godine grad naneo velliku štetu, pa pored svog truda i rada kao i primenjene pune agrotehnike rod neće biti očekivan.
Voćnjak koji smo posetili je u devetoj godini starosti, ima sproveden sistem kap po kap, a u zasadu se koriste najkvalitetnija vodotopiva đubriva, koja daju i najbolje rezultate. Dobro je poznata činjenica da koliko se hrane pruži biljci, toliko će ona i da rodi. U ovom zasadu se ni na čemu ne štedi i sprovode se svi saveti profesora sa departmana za voćarstvo u okviru poljopri vrednog fakulteta u Zemunu. U savetu sa strukom donose se i dalje odluke.
Malo ljudi zna koliko su kajsije dobre po zdravlje. Svakodnevno konzumiranje kajsija čisti organizam od toksina i bakterija, štiti od infekcija i što je najvažnije poboljšava imunitet.
Kajsija i zaštita
Za kajsiju se smatra da je prilično otporna prema suši, osim toga ova čudesna voćka je rezistentnija na biljne bolesti i štetočine od većine drugih voćnih vrsta, pa joj je zaštita jeftinija. U junu i julu kajsija ima najveće zahteve za vodom. Najčešće se koristi sistem „kap po kap“.
Spas za zasad u Zaklopači, ali i sve druge koji su na udaru gradonosnih oblaka, bila bi protivgradna mreža, zahvaljujući kojoj više ne bi moralo da se strahuje od umanjenog roda i oštećenih plodova. Međutim ta investicija nije jeftina, pogotovo u vreme kada je sve u poljoprivredi poskupelo.
Naš domaćin je pokušao pre nekoliko godina da sa voćarima iz svog kraja sam delom finansira protivgradne rakete, ali zbog komplikovane procedure nije uspeo u tome. Rakete se ubrajaju u minsko-eksplozivna sredstva, pa novac za rakete ne može biti direktno uplaćen proizvođaču već mora biti na računu Mup-a Srbije koji potom raspisuje tender za nabavku. Tenderska procedura traje 3 meseca kada već prolazi i svaka opasnost od grada. Tužno je da ako već ne mogu da se nadaju pomoći države, naši voćari nisu u mogućnosti ni da uz pomoć soptvenih sredstava pomognu sami sebi.
Sagovornik: Milovan Radovanović, voćar iz Zakolopače
